Nakon osam godina na funkciji, pozicija Emanuela Makrona kao predsednika Francuske sve je više ugrožena usred političke krize koja se produbljuje. Njegove ambicije da ostane „gospodar vremena“ postale su problematične, posebno nakon što je njegov premijer, Sebastijen Lekorni, podneo ostavku samo 26 dana nakon što je preuzeo dužnost. U isto vreme, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da gotovo tri četvrtine birača smatra da bi predsednik trebao da podnese ostavku.
Makron je više puta naglasio da neće napustiti funkciju pre isteka mandata, ali sada je situacija postala kritična, a Francuska se suočava s pitanjem formiranja nove vlade ili raspisivanja novih izbora. Premijer Lekorni je najavio ostavku na početku dana ispunjenog političkom dramom, ali je potom pristao da ostane još 48 sati kako bi pokušao da razgovara s političkim partijama o stabilnosti zemlje.
Ova situacija je samo posledica niza događaja koji su počeli Makronovom odlukom da raspusti parlament i raspiše vanredne izbore u junu 2024. godine. Rezultat je bio parlament bez jasne većine, u kojem su Makronovi centristički partneri izgubili dominantnu poziciju, što ih je primoralo da traže savezništva među drugim partijama. U tom kontekstu, lider jedne od opozicionih partija, Bruno Retajo iz konzervativnih Republikanaca, povukao se iz Lekornijeve vlade samo 14 sati nakon njenog formiranja.
Jedan od najvećih izazova s kojima su se suočavali Lekorni i njegovi prethodnici bio je kako se nositi s ogromnim državnim dugom Francuske, koji je početkom godine dostigao 3,4 biliona evra, što je gotovo 114% BDP-a. Predviđa se da će budžetski deficit Francuske ove godine dostići 5,4% BDP-a. Lekorni nije imao priliku da predstavi svoj budžetski plan, a kritike su se počele slivati čim je njegov kabinet objavljen, što ga je primoralo na brzu odluku o ostavci.
Francuska politika trenutno se nalazi u stanju neizvesnosti, s obzirom na to da se sve partije pripremaju za predstojeće predsedničke izbore 2027. godine, dok se istovremeno razmatraju opcije za vanredne parlamentarne izbore. U narednim danima, Lekorni je duboko uključen u pregovore s predstavnicima različitih političkih stranaka kako bi izradio „platformu akcije i stabilnosti“.
Makron se suočava s nekoliko opcija, nijedna od kojih ne izgleda povoljno. Ako Lekorni uspe da ubedi centrističke partije da formiraju vladu, Makron će moći da imenuje novog premijera. Međutim, Lekorni je naznačio da ne želi preuzeti tu funkciju. Ako ne uspe, Jelisejska palata je naznačila da bi Makron mogao preuzeti odgovornost, što bi verovatno značilo nove parlamentarne izbore. Takav scenario bi dodatno osnažio opoziciju, posebno Marine Le Pen i njen Nacionalni skup.
U trenutku kada se Makron suočava s pozivima da podnese ostavku, on i dalje odbacuje mogućnost ranih izbora, uprkos pritiscima. Njegov dugogodišnji saveznik, Eduar Filip, ukazuje na potrebu za smenjenjem trenutne vlade i organizovanjem predsedničkih izbora na „uređen način“. Tokom šetnje pored Sene, Makron deluje kao da se suočava s izazovima koji ga okružuju, dok su neki od njegovih nekadašnjih saveznika počeli da se povlače.
U ovom trenutku, čini se da vreme ističe ne samo za Makrona, već i za stabilnost Francuske. Njegova politika i odluke u narednim mesecima biće od ključnog značaja za budućnost zemlje, dok se suočava sa sve većim pritiscima i neizvesnostima koje donosi politička scena.
