Francuska policija za suzbijanje demonstracija je raspoređena na severu Francuske kao deo sporazuma sa Velikom Britanijom koji vredi 660 miliona funti. Ova policija ima ovlašćenje da koristi vodene topove, suzavac i palice protiv tražilaca azila, kako prenosi Gardijan pozivajući se na izvore. Ovaj potez je deo britansko-francuskog ugovora o suzbijanju ilegalne imigracije, prema kojem su dve specijalne policijske jedinice, uključujući i odred za suzbijanje nereda sa 50 policajaca, angažovane da spreče tražioce azila i krijumčare ljudi da isplovljavaju u Lamanš malim čamcima ka Velikoj Britaniji.
Vodeni topovi, koji pod pritiskom ispaljuju vodu u mlazu dovoljno jakom da obore ljude, zabranjeni su u Velikoj Britaniji, ali se mogu koristiti u Severnoj Irskoj, gde su upotrebljeni prošle nedelje za suzbijanje antiimigracionih protesta. Ova praksa izazvala je oštre kritike, posebno od strane humanitarnih organizacija. Izvršni direktor humanitarne organizacije Care 4 Calais, Stiv Smit, izjavio je da bi upotreba vodenih topova bila nehuman čin zbog kojeg bi britanska vlada trebala da se stidi. On je dodao da bi „svaka upotreba vodenih topova bila ravna bolesti“, naglašavajući da bi to predstavljalo odvratnu eskalaciju državnog nasilja protiv izbeglica.
Informaciju o raspoređivanju francuske policije za suzbijanje demonstracija i 75 policajaca iz organizacije „Compagnie de Marche“ na francuskim plažama saopštio je premijer Kir Starmer na samitu G7 u Evijan le Benu. Raspoređena je stalna specijalizovana policijska jedinica CRS-a, koja je posebno obučena za korišćenje taktika kontrole nereda i gomile, s ciljem održavanja i uspostavljanja javnog reda.
Francuska policija za suzbijanje demonstracija već je koristila vodene topove u više navrata, uključujući i ovog meseca kada su smirivali nerede nakon pobede Pari Sen Žermena u finalu Lige šampiona. Takođe, prošlog jula su fotografisani u Kaleu i Denkerku kako koriste CS gas i palice dok su pokušavali da spreče članove bandi i tražioce azila da dođu do malih čamaca u plitkim vodama.
Ovo je deo šireg problema sa kojim se suočavaju evropske zemlje u vezi sa migracijom, posebno u kontekstu rastućeg broja ljudi koji beže od konflikata i siromaštva u svojim zemljama. Kritičari upozoravaju da ovakvi potezi samo dodatno marginalizuju tražioce azila i pogoršavaju njihovu situaciju, dok vlasti nastoje da zadrže kontrolu nad migrantskim tokovima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se prava izbeglica i tražilaca azila često nalaze na udaru, a strategije koje uključuju upotrebu sile mogu imati dugoročne posledice po njihovo zdravlje i sigurnost. Uzimajući u obzir ljudske aspekte ove krize, humanitarne organizacije pozivaju na hitnu promenu politike i pristup koji bi prepoznali ljudsku vrednost i dostojanstvo svake osobe, bez obzira na njihovu migracionu status.
Iako vlasti tvrde da su ovi potezi neophodni za održavanje javnog reda i sigurnosti, sve veći pritisak javnosti i humanitarnih organizacija može dovesti do promene u pristupu prema migrantima i tražiocima azila. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a budućnost ovih ljudi neizvesna dok se bore za svoj osnovni opstanak i prava.
