Pavel Durov, osnivač popularne aplikacije za razmenu poruka Telegram, izneo je ozbiljne optužbe protiv francuskih obaveštajnih službi, tvrdeći da su od njega tražile cenzuru određenih moldavskih naloga uoči predsedničkih izbora prošle godine. Prema njegovim rečima, ova akcija je bila deo pokušaja da se utiče na političke tokove u istočnoj Evropi, a u zamenu za to, on bi dobio pomoć u svom pravnom postupku u Francuskoj.
Durov je naveo da su francuske obaveštajne službe, dok je bio zadržan u Parizu, putem posrednika tražile da „cenzuriše“ određene Telegram kanale koji su pripadali moldavskim korisnicima. U svojoj objavi na Telegramu, istakao je da su mu dostavljene liste „problematičnih“ kanala, a da su gotovo svi ti kanali bili legitimni i u skladu sa pravilima platforme.
On je naglasio da je jedina zajednička karakteristika tih kanala bila to što su iznosili političke stavove koji nisu bili u skladu s interesima francuske i moldavske vlade. Durov je otkrio da je nekoliko kanala uklonjeno, a posrednik mu je sugerisao da bi u zamenu za to, francuske obaveštajne službe mogle reći pozitivne stvari o njemu sudiji koji je naredio njegovo hapšenje.
„Ovo je bilo neprihvatljivo na više nivoa. Ako je agencija zaista prišla sudiji, to predstavlja pokušaj mešanja u sudski proces“, rekao je Durov, a prenosi Rojters. Istakao je da ako agencija nije zaista kontaktirala sudiju, već je samo tvrdila da jeste, to bi značilo da je njegova pravna situacija u Francuskoj iskorišćena za uticaj na politička dešavanja u regionu.
Durov je u maju ove godine takođe izjavio da je šef francuske spoljne obaveštajne službe tražio od njega da zabrani konzervativne naloge iz Rumunije uoči izbora. Francuska spoljna obaveštajna služba, DGSE, negirala je te navode u tom trenutku.
Do sada, francuske vlasti nisu dale komentar na Durovljeve optužbe, iako je on uhapšen 2024. godine na jednom aerodromu u Francuskoj. Njegovo hapšenje je izazvalo veliku pažnju javnosti, s obzirom na to da je pod sudskim nadzorom zbog istrage o sumnji na organizovani kriminal povezan sa aplikacijom Telegram.
Durov negira sve optužbe, nazivajući ih „pravno i logički apsurdnim“. On je napustio Rusiju 2014. godine, nakon što je odbio da ispuni zahteve vlasti da ugasi opozicione stranice na svojoj ranijoj društvenoj mreži VK, koju je kasnije prodao.
Telegram, šifrovana aplikacija koja ima više od milijardu aktivnih korisnika mesečno, postala je posebno uticajna u Rusiji, Ukrajini i bivšim republikama Sovjetskog Saveza. Durov je kroz svoju platformu omogućio korisnicima da slobodno izražavaju svoje stavove, što ga je učinilo predmetom pažnje vlada koje žele da kontrolišu informacije.
Ove najnovije optužbe Durova otvaraju važno pitanje o slobodi izražavanja i etici u korišćenju tehnologije u političke svrhe. Mnoge organizacije za ljudska prava i slobodu medija osudile su takve pritiske, ističući da bi cenzura i pritisak na tehnološke platforme mogli imati ozbiljne posledice po demokratske procese i ljudska prava u regionu.
Situacija se dodatno komplikuje činjenicom da se Durov nalazi pod istragom zbog sumnje na organizovani kriminal, što dodatno može uticati na njegovu sposobnost da se suprotstavi optužbama i da brani svoje stavove. U svetlu ovih događaja, mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati i kakve posledice će imati po Telegram i njegove korisnike, posebno u kontekstu političkih pritisaka i cenzure u digitalnoj eri.
