Liderka francuske krajnje desnice, Marin Le Pen, izjavila je da bi, ukoliko bude izabrana za predsednicu Francuske naredne godine, povukla zemlju iz integrisane vojne komande NATO-a. Ovaj potez je izazvao oštru reakciju ministra spoljnih poslova Žan-Noela Baroa, koji je ocenio Le Penovo ponašanje kao „neodgovorno“. Le Pen je naime, odavno kritična prema učešću Francuske u komandnoj strukturi NATO-a, tvrdeći da ono podriva nezavisnost zemlje.
U intervjuu za televiziju BFM, Le Pen je ponovila svoje stavove u trenutku kada se u Švedskoj održava ministarski sastanak NATO-a. „Moramo da se povučemo iz integrisane komande NATO-a. Trebalo bi da ostanemo u NATO-u, ali izlazak iz komandne strukture ne sprečava interoperabilnost sa savezničkim snagama“, izjavila je Le Pen. Ona je kritikovala zavisnost Evrope od odluka Sjedinjenih Američkih Država, naglašavajući da Evropa u suštini zavisi od odluka američkog predsednika.
Integrisana vojna komanda NATO-a predstavlja sistem koji omogućava vojnim snagama 32 države članice da brzo deluju kao jedinstvena sila. Ovaj sistem se smatra ključnim za kolektivnu bezbednost i operativnu efikasnost NATO-a. Dolazeći na sastanak u Švedskoj, Baro je istakao da je, u trenutku kada Vašington preispituje nivo svog angažovanja u Evropi, važnije nego ikada da Francuska i njeni partneri „nametnu svoju viziju“ i razviju svoje kapacitete.
Baro je osudio pozive na povlačenje iz NATO-a, rekavši da bi to bilo nerazumno i neodgovorno, posebno u svetlu sve veće pretnje koju predstavlja ruska agresija. „Takav potez bi naši saveznici mogli doživeti kao izdaju“, dodao je Baro. Ove tvrdnje su u suprotnosti sa stavovima predsednika stranke Nacionalno okupljanje, Žordana Bardela, koji je zauzeo oprezniji stav od Le Pen, rekavši da ne bi povukao Francusku iz komandne strukture tokom rata.
Debata o ulozi Francuske u NATO-u traje već dugo, s obzirom na to da Francuska tradicionalno insistira na strateškoj autonomiji. Predsednik Emanuel Makron više puta je naglašavao potrebu za smanjenjem oslanjanja Evrope na SAD kada je reč o bezbednosti i odbrani. Ova tema je posebno aktuelna s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i preispitivanje američkih obaveza prema Evropi.
Istorijski gledano, Francuska je povukla svoje snage iz integrisane komande NATO-a 1966. godine, a ta odluka je poništena 2009. godine tokom mandata tadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija. Diplomate smatraju da bi eventualno buduće francusko rukovodstvo koje bi se distanciralo od NATO struktura moralo biti pažljivo praćeno od strane evropskih prestonica. One su već zabrinute zbog dugoročne posvećenosti Vašingtona Evropi i mogućih posledica koje bi takve odluke mogle imati na kolektivnu bezbednost.
Na kraju, Le Penova pozicija o NATO-u i vojnoj nezavisnosti Francuske ponovo je otvorila pitanja o budućnosti vojne i bezbednosne politike u Evropi, posebno u svetlu sve složenijih međunarodnih odnosa. Dok se predstojeći predsednički izbori približavaju, ova tema će verovatno ostati u fokusu debate među političarima, analitičarima i javnosti. U svetu gde su sigurnosne pretnje sve prisutnije, pitanja o vojnoj strategiji i savezništvu postaju ključna za oblikovanje budućnosti Evrope.
