Nakon parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji održanih 28. decembra, na kojima je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ostvario ubedljivu pobedu, dijalog između Beograda i Prištine ostaje u zastoju. Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), koje je prethodno bilo marginalizovano, sada se čini ključnim za nastavak dijaloga i stabilizaciju situacije na severu Kosova. Evropska unija intenzivira pritisak na Prištinu, a analitičari ukazuju na to da je implementacija ZSO neophodna za evropski put Kosova i povratak poverenja između Beograda i Prištine.
Prema rečima Branke Latinović, bivše ambasadorke Srbije pri OEBS-u, okvir budućih razgovora definisan je na poslednjem samitu Evropske unije, gde je jasno navedeno da vlasti u Prištini moraju bezuslovno nastaviti proces formiranja ZSO. Latinović naglašava da se insistira na „bezuslovnim uslovima“, što podrazumeva da se ne mogu postavljati dodatni zahtevi, poput uslovljavanja povratka Srba u kosovske institucije.
„Ove odredbe su od suštinskog značaja i organi u srpskim zajednicama, koji će se formirati nakon lokalnih izbora, moraju funkcionisati bez prepreka“, ističe Latinović. Ona ukazuje na to da ZSO prethodno nije bila u fokusu dijaloga, pre svega zbog nefunkcionalnosti dijaloga samog po sebi.
Latinović očekuje da će se pitanje ZSO ponovo otvoriti kada novi posrednik EU, Peter Sorensen, u potpunosti preuzme svoju ulogu. „Zajednica srpskih opština je suštinski važna za srpsko stanovništvo na Kosovu. Očekujemo definisanje njenih nadležnosti, ali s obzirom na to da su početne pozicije Beograda i Prištine veoma različite, taj proces će potrajati“, dodaje ona.
Slične stavove izražava i Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, koji smatra da je ZSO „prvi naredni korak“ u dijalogu Beograda i Prištine. On podseća da je EU još u oktobru 2023. godine predstavila nacrt statuta ZSO, koji od tada ostaje neaktivan. „EU očekuje da započnemo proces usvajanja i formiranja ZSO“, naglašava Pavković, dodajući da će ovo pitanje ostati visoko na agendi bez obzira na to ko formira novu vladu u Prištini.
Prema Pavkoviću, formiranje ZSO predstavlja politički nepopularan potez na Kosovu, što može dovesti do traženja kompromisnih rešenja. „Moguće su revizije statuta ili dodatni pregovori. Verujem da bi kompromis mogao biti slanje nacrta statuta Ustavnom sudu Kosova, što aktuelna vlada Aljbina Kurtija do sada nije želela da uradi“, navodi on.
Avni Arifi, bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, smatra da će pitanje ZSO postati neizbežno nakon izbora. On ukazuje na to da će Zajednica, kao i Ohridski sporazum koji je Kurti prihvatio, biti glavna politička tema, bez obzira na to ko bude na vlasti.
Arifi takođe ističe da su poslednji potezi kosovskih vlasti stvorili „percepciju normalnosti“ u očima međunarodnih partnera. Britanski ambasador Džonatan Hargriv je naglasio da formiranje ZSO mora biti završeno tokom 2026. godine, što predstavlja jasan signal međunarodnih očekivanja.
Dragiša Mijačić, koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, naglašava da će formiranje ZSO biti deo usvojenog dokumenta i da Priština od toga ne može da pobegne. „Što više bude odlagala, imaće više problema na međunarodnom planu“, upozorava Mijačić.
Parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji održani su 28. decembra, a prema preliminarnim rezultatima, Samoopredeljenje je osvojilo 49,42% glasova, dok je Srpska lista osvojila 90,6% glasova srpskog naroda na KiM. Aljbin Kurti je proglasio pobedu, smatrajući je „najvećom u istoriji“, i pozvao opoziciju na saradnju.
Zajednica srpskih opština, koja je deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine, predstavlja ključ za unapređenje odnosa između Beograda i Prištine. U tom kontekstu, implementacija ZSO se smatra neophodnom za stabilnost i budućnost srpskog stanovništva u regionu.
