Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je danas da bi formiranje evropske vojske bilo „ekstremno opasno“. Tokom bezbednosne konferencije u Norveškoj, upozorila je na moguće konfuzije u komandnoj strukturi koje bi nastale ako bi se stvorila evropska vojska pored NATO snaga. Kalas je naglasila da je najvažnije pitanje ko kome daje naređenja u kriznim situacijama, ističući da bi postojanje dvostrukih vojnih komandi moglo da dovede do ozbiljnih problema.
„Najvažnija je komandna struktura: ko kome daje naređenja. Ako imate evropsku vojsku i NATO vojsku, lopta jednostavno padne između stolica i to je ekstremno opasno. Zato kažem da moramo da jačamo evropsku odbranu, koja je deo NATO i komplementarna je sa Alijansom. Ne treba izbacivati NATO kroz prozor“, kazala je Kalas, naglašavajući potrebu za koordinacijom između evropskih i NATO snaga.
Kalas je takođe odbacila tvrdnje o podelama unutar NATO-a, naglašavajući da saradnja između EU i Alijanse jača. „Članice EU, njih 23, takođe su deo NATO, tako da zaista radimo ruku pod ruku sa NATO“, dodala je ona, ukazujući na čvrste veze između dve organizacije.
Pored toga, Kalas je napomenula da EU još uvek nije u potpunosti samostalna u bezbednosnom smislu, ali da se ulažu značajni napori za jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta. „Na evropskom nivou ministri pravde stalno razmišljaju evropski, dok su ministri odbrane uvek nacionalni – nacionalni budžeti, nacionalno odlučivanje. Naravno, to je nadležnost država članica, niko im to ne oduzima, ali države su same premale. Ako delujemo zajedno, možemo da pokrijemo veći prostor, na primer u vazduhoplovnoj odbrani“, zaključila je Kalas.
Njene izjave dolaze u trenutku kada se u Evropi sve više raspravlja o potrebi za jačanjem odbrambenih kapaciteta, posebno u svetlu globalnih pretnji i nestabilnosti. Mnogi analitičari smatraju da bi formiranje jedinstvene evropske vojske moglo da izazove dodatne tenzije unutar NATO-a, dok drugi ističu da bi to moglo doneti veću autonomiju EU u bezbednosnim pitanjima.
Dijalog o formiranju evropske vojske često se pokreće u kontekstu sigurnosnih kriza, kao što su sukobi na istoku Evrope i izazovi sa terorizmom. Ipak, kao što je Kalas naglasila, ključna tačka je održavanje efikasne komandne strukture koja bi omogućila brze i koordinisane reakcije u kriznim situacijama.
Pitanje evropske vojske takođe je povezano s politikom mnogih članica EU koje se zalažu za jaču odbranu, ali o tome se često raspravlja kroz prizmu nacionalnih interesa i vojnih kapaciteta. Različite članice imaju različite vojne sposobnosti i resurse, što dodatno komplikuje mogućnost stvaranja zajedničkih snaga.
U tom smislu, Kalasova je ukazala na važnost saradnje i zajedničkog delovanja među članicama EU kako bi se postigla veća efikasnost u odbrani. Ona veruje da, uz zajednički pristup, Evropska unija može bolje odgovoriti na bezbednosne izazove i obezbediti stabilnost na kontinentu.
Na kraju, Kalas je podvukla da je jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta ključno za budućnost EU i njenog mesta u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Njene reči ukazuju na to da je potrebna pažnja i strategija kako bi se postigao uspešan balans između evropske odbrane i NATO alijanse, kako bi se osigurala stabilnost i sigurnost za sve članice.
