Sud EU danas razmatra slučaj u kojem se postavlja pitanje da li je Evropska komisija ispravno odbila zahtev za pristup porukama između predsednice Komisije, Ursule fon der Lajen, i izvršnog direktora kompanije Fajzer, Alberta Bourle, uoči sklapanja ugovora o nabavci vakcina protiv koronavirusa. Ova tužba, koju su podneli list New York Times i njegova dopisnica Matina Stevis-Gridnef, temelji se na navodnom kršenju pravila o transparentnosti nakon što je Komisija odbila da dostavi tražene poruke.
U aprilu 2021. godine, novinarka je otkrila da su Fon der Lajen i Bourla razmenjivali SMS poruke pre nego što je postignut dogovor o nabavci vakcina. Sledeće godine, u skladu sa zakonskim pravom na pristup javnim dokumentima EU, zatražila je sve poruke koje su razmenili između 1. januara 2021. i 11. maja 2022. godine. Međutim, Komisija je odbila njen zahtev, tvrdeći da ne poseduje takve dokumente, što je podstaklo novinarku i list da se obrate Evropskom sudu pravde.
Prema saznanjima New York Times-a, lični kontakt između Fon der Lajen i Bourle bio je ključan za postizanje ugovora o kupovini vakcina u EU vrednom više od milijardu evra tokom vrhunca pandemije. U proleće 2021. godine, Komisija je u ime 27 država članica EU zaključila ugovor koji bi mogao da iznosi do 35 milijardi evra, ako se u potpunosti realizuje za ukupno 1,8 milijardi doza vakcina.
Postupanje Komisije s ugovorima o vakcinama izazvalo je brojne kritike. Evropski ombudsman je 2022. godine osudio način na koji je Komisija odgovarala na zahteve za pristup dokumentima. Pored toga, kabinet evropskog javnog tužitelja trenutno istražuje proces nabavke vakcina unutar EU.
U odvojenom slučaju, prošle godine je Opšti sud EU presudio da Komisija nije obezbedila pristup javnosti kupoprodajnim ugovorima za vakcine protiv koronavirusa. Na saslušanju održanom 15. novembra 2023. godine, advokat novinara New York Times-a, Bondin Klostra, optužio je Komisiju za kršenje načela dobre uprave i nedostatak transparentnosti, naglašavajući važnost ovih SMS poruka.
Sa druge strane, advokat Komisije, Paolo Stancaneli, istakao je da razmenjene poruke nisu bile deo pregovora o uslovima nabavke vakcina. Priznao je postojanje poruka, ali je naglasio da pregovori nisu vođeni putem SMS-a. Službe Komisije, koje su 2022. godine zatražile da pronađu te poruke, kontaktirale su kabinet Fon der Lajen, koji je naveo da ne može da ih pronađe.
Ova afera izazvala je kontroverze unutar institucija u Briselu. U januaru 2022. godine, portparol Komisije najavio je da razmatra mogućnost ažuriranja politike o pristupu dokumentima, ali nisu iznete dodatne informacije. S obzirom na sve jaču potrebu za većom transparentnošću u radu institucija EU, ovaj slučaj bi mogao da ima dalekosežne posledice po način na koji se slični zahtevi budu razmatrali ubuduće.
U svetlu trenutnih događaja i pritiska javnosti, očekuje se da će odluka Suda EU dodatno oblikovati pravila i prakse vezane za pristup informacijama i transparentnost u radu Evropske komisije. Ovaj slučaj će zasigurno biti u fokusu medijske pažnje i javnog interesa, s obzirom na značaj vakcina za borbu protiv pandemije i potrebu za odgovornim upravljanjem javnim resursima.
