Finski ministar odbrane Anti Hakanen izjavio je da Finska planira da zatraži smeštaj Jedinice sistema komande i kontrole NATO-a na svojoj teritoriji. U pisanoj izjavi, koju je prenelo finsko Ministarstvo odbrane, Hakanen je naglasio da bi ova jedinica, koja bi imala 50 pripadnika, bila integrisana u komandnu strukturu NATO-a. Održavanje i izgradnja potrebnih smeštajnih kapaciteta za ovu jedinicu bi bili sufinansirani od strane NATO-a.
Ministar Hakanen je istakao značaj ove inicijative, rekavši da će Jedinica sistema komandovanja i kontrole pružiti priliku za unapređenje kompatibilnosti između finskih nacionalnih i NATO službi sistema komandovanja i kontrole. Ovaj korak dolazi u kontekstu sve većih bezbednosnih izazova u regionu i jačanja odbrambenih kapaciteta Finske, posebno nakon što je zemlja zatražila članstvo u NATO-u 2022. godine.
Finska je postala članica NATO-a u aprilu 2023. godine, a ovaj potez dodatno osnažuje njenu ulogu unutar Alijanse. Odluke o postavljanju ove jedinice u Finskoj planirane su za sastanak ministara odbrane NATO-a koji će se održati u februaru 2026. godine. Očekuje se da će na tom sastanku biti donete važne odluke koje će oblikovati budućnost NATO-a i njegovih članica.
Hakanen je naglasio da je saradnja sa NATO-om od ključnog značaja za finsku nacionalnu bezbednost. „U svetlu sve učestalijih pretnji, moramo osigurati da naši sistemi budu efikasno integrisani i da možemo brže i efikasnije reagovati na potencijalne krize,“ rekao je Hakanen. On je dodao da je Finska u poslednjih nekoliko godina značajno unapredila svoje vojno prisustvo i saradnju sa NATO-om, te da je ovaj potez još jedan korak ka jačanju tih odnosa.
Osim toga, Hakanen je istakao da će ova jedinica omogućiti finskim vojnicima da bolje razumeju i usvoje NATO standarde, što će dodatno povećati operativnu sposobnost Finske unutar Alijanse. „Naša sposobnost da radimo zajedno sa drugim članicama NATO-a je ključna za našu bezbednost. Ova jedinica će nam pomoći da postignemo viši nivo interoperabilnosti,“ zaključio je Hakanen.
Finska je, kao i druge nordijske zemlje, bila podložna bezbednosnim pretnjama zbog sve tenzivnijih odnosa između Rusije i Zapada. Finska i Švedska su se tradicionalno oslanjale na politiku vojne neutralnosti, ali su se odlučile za članstvo u NATO-u kao odgovor na povećanu militarizaciju Rusije i njene akcije u Ukrajini.
Očekuje se da će uspostavljanje Jedinice sistema komande i kontrole u Finskoj dodatno ojačati odbrambene kapacitete zemlje i omogućiti bržu reakciju u kriznim situacijama. NATO je već ranije podržao slične inicijative u drugim članicama, a finska vlada veruje da će ova jedinica doprineti jačanju regionalne bezbednosti.
U međuvremenu, dok Finska nastavlja da jača svoje vojne kapacitete i saradnju sa NATO-om, izazovi u bezbednosnom okruženju regiona ostaju prisutni. Sa rastućim tenzijama između NATO-a i Rusije, kao i sve većim pritiscima na globalnom nivou, Finska će morati da ostane na oprezu i da se pripremi za moguće promene u bezbednosnom okruženju.
Kako bi se osiguralo da su pripreme za buduće izazove adekvatne, finska vlada planira da nastavi sa unapređenjem svojih vojnih kapaciteta i saradnje sa NATO-om, dok se istovremeno fokusira na razvoj sopstvenih odbrambenih strategija koje će osigurati sigurnost i stabilnost u regionu. U tom kontekstu, uspostavljanje Jedinice sistema komande i kontrole predstavlja važan korak ka jačanju kapaciteta Finske u okviru NATO-a i unapređenju njene nacionalne bezbednosti.
