Starosna granica za prelazak vojnih obveznika u rezervne sastave u Finskoj povećana je sa 50 na 65 godina, što je vest koju je prvi objavio finski javni servis Iltalehti. Ova promena ima za cilj da osigura dodatne resurse u vojnim snagama zemlje, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije u regionu.
Prema proceni finskog Ministarstva odbrane, očekuje se da će do 2031. godine u rezervnom sastavu finske vojske biti blizu milion ljudi. Ova strategija ima za cilj da ojača vojnu spremnost i obezbedi dodatne snage u slučaju nužde. Trenutno važeća starosna granica od 50 godina odnosi se na redovne vojnike, dok oficiri i podoficiri prelaze u rezervni sastav sa 60 godina. Novouvedena granica od 65 godina će se odnositi isključivo na one koji ispunjavaju uslove za vojnu službu.
Ova promena dolazi u svetlu rastuće zabrinutosti zbog ruskih aktivnosti u regionu. Finski premijer Petteri Orpo je nedavno izjavio da „Rusija ostaje pretnja danas, sutra i u doglednoj budućnosti“. Na samitu osam zemalja članica „istočnog krila“ Evropske unije, koji obuhvata nordijske i baltičke zemlje, kao i Rumuniju i Bugarsku, Orpo je istakao da je završetak rata u Ukrajini „bliže nego ikad“, ali je takođe upozorio da „ne vidimo nikakve znakove da Rusija zaista želi mir“.
Ovo povećanje starosne granice za prelazak u rezervu može se smatrati delom šire strategije finske odbrane, koja teži jačanju kapaciteta vojske i sposobnosti da odgovori na potencijalne pretnje. Finska se tradicionalno oslanja na svoju vojnu neutralnost, ali je rat u Ukrajini promenio percepciju sigurnosti u celoj Evropi. Naime, mnoge zemlje, uključujući Finsku, preispituju svoje vojne strategije i kapacitete, a ovaj potez može biti odgovor na te promene.
Povećanje starosne granice može takođe reflektovati demografske promene u Finskoj, gde starenje stanovništva postaje sve izraženije. Ova politika može pomoći u održavanju aktivnog vojnog sastava, čak i kada se suočava s izazovima koji proizlaze iz smanjenja broja mladih ljudi koji se prijavljuju za vojnu službu.
Finska vojska se ranije oslanjala na obuku i aktivaciju svojih rezervista u kriznim situacijama, a novi zakon može povećati broj dostupnih vojnika u slučaju da nastanu nepredviđene okolnosti. Takođe, ovo može omogućiti veću fleksibilnost u vojnim operacijama i mogućnost bržeg mobilizovanja dodatnih snaga kada je to potrebno.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da će se nova starosna granica primenjivati samo na one koji ispunjavaju uslove za vojnu službu, što znači da će se obezbediti da samo sposobni pojedinci mogu preći u rezervu. Ova odluka takođe može smanjiti opterećenje na aktivnim snagama, omogućavajući im da se fokusiraju na obuku i pripremu za potencijalne vojne operacije.
Osim toga, finska vlada planira dodatne investicije u vojsku i modernizaciju opreme, što će dodatno ojačati nacionalne odbrambene kapacitete. Ova strategija je u skladu sa širim trendovima u Evropi, gde mnoge nacije povećavaju svoje vojne budžete i jačaju svoje oružane snage u svetlu sve veće regionalne nestabilnosti.
Na kraju, ova odluka o povećanju starosne granice za prelazak u rezervu je još jedan od pokazatelja kako Finska, kao i druge evropske zemlje, reaguje na izazove koji dolaze sa promenama u globalnoj bezbednosnoj situaciji. Očekuje se da će ove mere doprineti jačanju vojne spremnosti Finske i obezbediti da zemlja bude spremna da se suoči sa svim sigurnosnim pretnjama koje bi mogle nastati u budućnosti.
