Vladajuća finska koalicija desnog centra planira da poveća troškove za NATO, odbranu i bezbednost u 2025. godini, dok će istovremeno smanjiti socijalna izdvajanja kako bi ublažila fiskalni deficit. Premijer Peteri Orpo je uveo reforme tržišta rada i smanjio socijalna davanja, što je izazvalo ljutnju sindikata i dovelo do masovnih štrajkova u martu i aprilu.
Finska ekonomija je u recesiji od prošle godine, zbog visokih kamatnih stopa i posledica rata u Ukrajini. Vlada tvrdi da su reforme neophodne kako bi se povećala produktivnost i smanjio deficit. Planirano je da se izdaci za odbranu povećaju za 488 miliona evra na 6,5 milijardi, uglavnom zbog nabavke novih borbenih aviona. Takođe, izdvajanja za članstvo Finske u NATO će biti povećana za 67 miliona evra od ove godine.
Više novca je obećano i za graničnu službu i policijske snage. Ove mere su deo šireg plana da se poveća bezbednost i odbrambene sposobnosti Finske. Članstvo u NATO-u je deo strategije vlade da se osigura da zemlja ostane bezbedna i zaštićena u sve složenijem geopolitičkom okruženju.
Socijalne grupe su izrazile zabrinutost zbog smanjenja socijalnih izdvajanja, navodeći da bi to moglo negativno uticati na najugroženije slojeve društva. Sindikati su takođe kritikovali vladu zbog smanjenja socijalnih davanja i reformi tržišta rada, tvrdeći da to dovodi do pogoršanja uslova rada i života radnika.
Vlada brani ove mere tvrdeći da su neophodne da bi se stabilizovala ekonomija i smanjio fiskalni deficit. Povećanje troškova za odbranu i bezbednost je deo strategije vlade da se osigura da Finska ostane sigurna i zaštićena u sve nepredvidljivijem međunarodnom okruženju.
Procenjuje se da će ove mere imati dugoročne pozitivne efekte na finsku ekonomiju, mada će kratkoročno možda biti neophodne neke žrtve u obliku smanjenja socijalnih izdvajanja. Vlada tvrdi da će se to isplatiti u vidu jačanja ekonomije i smanjenja fiskalnog deficita u budućnosti.
Sindikati i socijalne grupe su pozvali vladu da preispita ove mere i razmotri njihov uticaj na najugroženije slojeve društva. Kritike su usmerene prema povećanju troškova za odbranu i bezbednost, uz istovremeno smanjenje socijalnih izdvajanja.
Vlada ističe da su ove mere neophodne da bi se Finska prilagodila promenama u međunarodnom okruženju i osigurala svoju bezbednost. Povećanje troškova za odbranu i bezbednost je deo šire strategije vlade da se osigura stabilnost i sigurnost u zemlji.
Uprkos kritikama, vlada stoji iza svojih odluka i tvrdi da su one u najboljem interesu Finske i njenih građana. Očekuje se da će ove mere biti implementirane u narednim godinama i da će imati pozitivne dugoročne efekte na ekonomiju i bezbednost zemlje.
