Finansijska nezavisnost postaje kljucni cilj mladih u Nemackoj, a pripadnici generacije Z imaju drugačiji pogled na novac i rad u odnosu na prethodne generacije, pokazuje nova anketa. Prema istraživanju Međunarodnog univerziteta (IU), čak 66,7% mladih uzrasta od 16 do 30 godina navodi finansijsku slobodu kao najvažniji cilj, dok je u ukupnoj populaciji taj procenat 58,9%. Pored toga, 51% mladih ispitanika smatra da je adekvatna priprema za penziju veoma važna.
Među ostalim ključnim ciljevima, 41,8% ispitanika priželjkuje mogućnost dugih putovanja, dok 31,8% anketiranih želi ranije napustiti tržište rada. Tradicionalni pristup koji podrazumeva zaposlenje na puno radno vreme do starosne penzije sa 67 godina više nije glavni cilj, ističe autor studije Johan Troj. Prema njegovim rečima, za pripadnike generacije Z, novac nije samo sredstvo za osnovno preživljavanje, već alat koji im omogućava slobodu i kontrolu nad sopstvenim životom.
Studija takođe ukazuje na značajan uticaj društvenih mreža na finansijsko ponašanje generacije Z. Podaci pokazuju da 21% mladih donosi finansijske odluke pod uticajem onlajn sadržaja, što je dvostruko više nego kod generacije X, gde taj procenat iznosi samo 10%. Ovi podaci ukazuju na to da su mladi sve više izloženi uticaju medija i društvenih mreža prilikom donošenja važnih odluka o novcu.
Međutim, uprkos svom optimizmu i želji za finansijskom slobodom, generacija Z se suočava sa brojnim strahovima. Prema istraživanju, 56,3% anketiranih strahuje za ekonomsku situaciju u Nemačkoj, dok 49,7% njih brine o siromaštvu u starosti. Inflacija, neizvesnost u vezi sa penzijama i strah od pada životnog standarda predstavljaju glavne uzroke stresa vezanog za finansije, dodaje Johan Troj.
Generacija Z obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine, a karakteriše ih odrastanje uz internet i pametne telefone, što ih čini veoma snalažljivim u digitalnom svetu. U tom smislu, njihova sposobnost da se prilagode novim tehnologijama i trendovima može imati značajan uticaj na njihovu budućnost i pristup finansijskim resursima.
Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovakva nova perspektiva na novac mogla da dovede do promena u načinu na koji se ekonomija razvija. Umesto tradicionalnog modela rada do penzije, generacija Z bi mogla da favorizuje fleksibilnije oblike rada, kao što su freelance poslovi ili preduzetništvo, što bi im omogućilo da bolje usklade rad i privatni život.
Sve u svemu, rezultati ove ankete ukazuju na to da mladi u Nemačkoj teže finansijskoj nezavisnosti i kontroli nad svojim životima, dok istovremeno prepoznaju izazove koji ih očekuju u budućnosti. Kako se svet menja i kako se tehnologija razvija, tako se i vrednosti i prioriteti mladih preoblikuju, što može imati dugoročne posledice za ekonomiju i društvo u celini.
Generacija Z, poznata i kao „zumeri“, nastavlja da oblikuje svoje stavove i ponašanje u skladu sa dinamičnim promenama u svetu, a njihova sposobnost prilagođavanja i inovativnost mogu biti ključni faktori u oblikovanju budućnosti.
