U Beogradu je nedavno održana konferencija pod nazivom „Štednja u bankama i alternative: motivi i navike građana“, posvećena Svetskom danu štednje. Ova manifestacija je okupila predstavnike različitih sektora finansija, uključujući banke, osiguravajuća društva i upravljačke kompanije, a organizovana je od strane Agencije za osiguranje depozita, Udruženja banaka i Privredne komore Srbije. Konferencija je pružila platformu za raspravu o značaju štednje i mogućim alternativama tradicionalnim bankovnim proizvodima.
Na panelu su izneti različiti modeli štednje, a učesnici su naglasili važnost štednje ne samo kao sredstva za akumulaciju kapitala, već i kao način obezbeđivanja finansijske sigurnosti za starije životno doba. Iako je bankarski sektor dominantan u oblasti štednje, govorilo se o komplementarnim metodama koje nude dodatne prednosti, a posebno o životnom osiguranju.
Milo Marković, član Izvršnog odbora „Dunav osiguranje“, istakao je prednosti štednje putem životnog osiguranja, naglašavajući da ovaj oblik štednje kombinuje ulaganje i riziko-zaštitu. „Osim tradicionalne štednje u bankama, važno je razmotriti i druge oblike štednje koji donose dodatne koristi. Sektor osiguranja omogućava kombinaciju štednje i riziko-zaštite, što osiguraniku i njegovoj porodici pruža finansijsku sigurnost u slučaju nepredviđenih okolnosti“, rekao je Marković.
Jedna od ključnih prednosti riziko životnog osiguranja je ta što naslednici imaju pravo na osiguranu sumu nezavisno od do tada uplaćenih premija. Ova karakteristika razlikuje životno osiguranje od drugih oblika štednje, gde se sredstva raspolažu isključivo uplaćenim iznosima i prinosima. Marković je takođe ukazao na mogućnost ostvarivanja viših prinosa od garantovanih, jer osiguravajuća društva korisnicima pripisuju deo ostvarene dobiti po polisama, posebno u slučajevima pozitivnog poslovanja.
Učesnici panela su se složili da građani koji ulažu u osiguravajuća društva svoj novac poveravaju profesionalnim upravljačima koji investiraju u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti. Ovi upravljači često ulažu u državne hartije od vrednosti, nekretnine i druge stabilne instrumente, što dodatno jača individualnu i sistemsku finansijsku sigurnost.
Takođe, naglašeno je da je informisanje i finansijska edukacija građana ključ za razvoj kulture štednje i investiranja. Zajedničko delovanje banaka, osiguravajućih društava, penzijskih i investicionih fondova, kao i državnih institucija, je od suštinske važnosti za podizanje svesti o značaju dugoročne finansijske stabilnosti i dostupnim alternativama štednji.
Na kraju, zaključeno je da je potrebno raditi na povećanju informisanosti građana o različitim mogućnostima štednje, kako bi se podstakao razvoj kulture štednje i investiranja. Ova konferencija je pokazala da postoje različite alternative tradicionalnoj štednji u bankama, koje mogu pružiti dodatne koristi i obezbediti sigurnost za budućnost.
U svetlu ovih informacija, građanima se savetuje da razmotre sve dostupne opcije, uključujući životno osiguranje, kao deo svog finansijskog plana. Ove alternative mogu doneti ne samo sigurnost, već i mogućnost za ostvarivanje viših prinosa, čime se dodatno osnažuju njihove finansijske pozicije. Razvijanje svesti o ovim pitanjima može doprineti stabilnijoj i sigurnijoj finansijskoj budućnosti za sve građane Srbije.
