Mnoštvo, pre svega pozitivnih, kritika i pogleda sa strane, propratilo je u Francuskoj film „Stranac“ Fransoa Ozona, koji je adaptacija čuvenog literarnog ostvarenja Albera Kamija. Ovaj film, koji je izazvao brojne diskusije, predstavlja izazovan projekat za reditelja, koji je uspeo da Kamijevu priču pretvori u zaokruženo filmsko delo. Francuski veb-sajt posvećen kritikama i kulturnim preporukama „Sans Kritik“ ističe da je reč o rizičnom poduhvatu, ali i o uspešnom rezultatu.
Platforma „Alo Sine“, poznata po svojim filmskim kritikama, opisuje „Stranca“ kao remek-delo, naglašavajući izvanredno glumačko izvođenje. Ovaj film se oslanja na jedno od najčitanijih literarnih dela na svetu, koje je, međutim, teško adaptirati. Kamijev roman je prethodno ekranizovan samo jednom, 1967. godine od strane Viskontija, ali sa slabim rezultatima. Ozon, međutim, uspeva da prikaže prazninu i otuđenost glavnog junaka, Mersoa, koji svojim ponašanjem izlazi izvan društvenih konvencija. Kritičari ističu kako sunce, drago piscu, postaje ključni element filma, prožimajući svaku scenu od mrtvačke sobe do ćelije osuđenika.
U recenzijama se često ističe i lik glavnog junaka, koga tumači Benžamen Voazen. Radio Francuska je okupila različite glasove kritičara, a istoričar i filmski kritičar Kristof Burseje pohvaljuje Ozonovu adaptaciju, posebno estetski kvalitet crno-belog filma i glumu Voazena. Burseje ukazuje na način na koji Ozon obrađuje kolonijalno pitanje, koje je izostavljeno u Kamijevom delu. Ova dimenzija filma daje mu dodatni sloj i podstiče na razmišljanje o kolonijalizmu i njegovim posledicama.
S druge strane, filmska kritičarka Ava Kaen izražava uzdržanost, podsećajući na kompleksnost adaptiranja velikih klasika. Ona smatra da je Merso u njenoj mašti bio suvlji i nihilističniji nego što je to prikazano u filmu, kao i da je glavni glumac sniman „kao maneken u reklami za luksuzne parfeme“, što je umanjilo njegovu dubinu.
Mari Sovion deli osećaje, ističući da je prvi deo filma izvanredan, dok se drugi deo čini kao „deža vi“. Takođe, Frank Finans Madireira naglašava političku dimenziju filma, koja nije prisutna u romanu, čime se film dodatno odmiče od izvornog dela.
Mesečnik „Kaje de Sinema“ ukazuje na kontradiktorna osećanja koja film izaziva, ističući Ozonov crno-beli efekat i prisustvo ranijeg francuskog filma. Kritika takođe primećuje da Ozon erotizuje Mersoa, dajući mu gotovo fizičku prisutnost koja nadmašuje Kamijev original.
„Sans Kritik“ ponovo naglašava da je Ozonova adaptacija Kamijevog dela bila rizičan poduhvat, ali uspešan. Ovaj sajt ističe kako je iznenađujuće videti kako je delo koje nije posebno „filmsko“ uspešno preneto na platno. Ozon uspeva da oživi složenog glavnog junaka, što je dodatni kompliment za njegov rad.
Pored glavnih uloga, film je uspešan i kada su u pitanju sporedni likovi. Rebeka Marder se ističe kao savršen kontrapunkt Mersou, dok Pjer Loten briljira kao brbljivi makro. Ova dinamika među likovima doprinosi složenosti priče, dok Alžir iz 1940. godine, prikazan kroz pažljivo odabrane kadrove, dodatno osvetljava težinu kolonizacije.
U celini, „Stranac“ je film koji izaziva raspravu i razmišljanje, kako o temi otuđenja i apsurda, tako i o kolonijalnim aspektima koji su često zanemareni. Ozonova vizija uspeva da spoji različite elemente u koherentnu celinu koja poziva na razmišljanje i analizu, što ga čini značajnim delom savremene kinematografije.
