Autorka Dragana Kanjevac je nedavno izjavila da je snimila dokumentarni film pod nazivom “Pele, Džaja i Slavka”, koji je inspirisan izuzetnim talentom i hrabrošću Slavke Kanjevac. Slavka je sport doživela kao put ka emancipaciji i samospoznaji. U razgovoru za Tanjug, Kanjevac je istakla da je Slavka bila golgeterka dva domaća fudbalska kluba, “Sloge” i “Mašinca”, a njen vrhunac u fudbalu dogodio se na Evropskom turniru u Francuskoj 1976. godine, koji je, kako je napomenula, bio nezvanično prvenstvo Evrope.
“Treba imati na umu da tada ženski fudbal nije bio razvijen, a organizovanje ženskih utakmica u Britaniji je bilo zabranjeno sve do 1971. godine”, podsetila je Kanjevac. Tokom ovog turnira, Slavka je proglašena najboljom golgeterkom, a njeni nadimci “Džordan” i “mašina za golove” postali su poznati. Kanjevac je objasnila da je nadimak Džaja dobila dok je trenirala sa dečacima u muškome klubu “Topličanin” u Prokuplju.
U razgovoru je Kanjevac naglasila da je u to vreme, kada je Slavka počinjala svoju fudbalsku karijeru, društvo bilo veoma tradicionalno i da su žene često nailazile na odbijanje i pretnje zbog izbora sporta. “Ipak, mene je povuklo da radim film njen izuzetan talent, nepokolebljivost i hrabrost,” rekla je Kanjevac.
Kanjevac je otkrila da je ideja za film prvobitno bila lična, ali je brzo prerasla u profesionalni projekat. “Znala sam za njenu fudbalsku priču, ali više je to bila porodična. Kada sam na Fejsbuku videla kako dribla, shvatila sam koliko je to neobično i vredno poštovanja,” dodala je. Film je sniman uz prikupljanje arhive i dokumentacije, a Kanjevac priznaje da ni ona ni ekipa nisu imali mnogo znanja o fudbalu na početku snimanja.
“Moje iskustvo s loptom se svodilo na jednu šaljivu utakmicu, gde smo, kao članice hora, igrale soprani protiv altova,” nasmejala se Kanjevac. Priča o Slavki, prema njenim rečima, prerasla je u priču o borbi žena za svoje mesto u sportu i društvu. “Ona u filmu više puta ponavlja da nije padala na klišee: ‘Smejaće ti se ovaj, onaj…’, jer nikad nije odstupila. Za nju je fudbal bio sve – i put ka emancipaciji i način da pronađe sebe,” istakla je Kanjevac.
Pored toga, Kanjevac je objasnila kako je Slavka igrala levo krilo, što joj je donelo nadimak Džaja, a takođe je naglasila da i danas aktivno prati sport. Upitana o vezi između novinarstva i dokumentarnog filma, Kanjevac je naglasila da su temelji televizijskog rada neprocenjivi. “Nisam počela s dokumentarnim filmom na Fakultetu dramskih umetnosti, već kao prirodan nastavak rada u medijima,” rekla je Kanjevac.
Ona je istakla da dokumentarni film “ide dublje, pokušavaš da dotakneš ono ispod površine”, naglašavajući važnost slušanja i prepoznavanja trenutaka kada treba stati. Kanjevac je izrazila zabrinutost zbog savremenog novinarstva, koje je, prema njenom mišljenju, izgubilo svoju izvoru misiju. “Danas, kada pročitaš tekst na nekom portalu, često vidiš da to nije vest. Nedostaje dubina i struktura,” dodala je.
Na kraju, Kanjevac je podvukla značaj odnosa prema sagovorniku i istini u novinarstvu. “Televizija je timski rad, ali dokumentarni film je drugačiji – tu je svaki detalj važan. Moraš da budeš prisutan, priseban i empatičan,” zaključila je Kanjevac, naglašavajući koliko je važno duboke stvari izraziti jednostavno, bez banalnosti i praznine. Premijera filma “Pele, Džaja i Slavka” očekuje se na jesen, a Kanjevac se nada da će inspirisati i pokrenuti razgovor o važnosti ženskog sporta i borbi za ravnopravnost.
