Viši sud u Novom Sadu nedavno je doneo odluku koja je izazvala veliku pažnju javnosti. Odluka o obustavi krivičnog postupka protiv šest od trinaest optuženih lica u vezi sa padom nadstrešnice označila je kraj jedne od najsloženijih pravnih saga u ovom gradu. Ova odluka je dodatno ukazala na ozbiljne propuste u radu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, koje nije uspelo da pruži nijedan relevantan dokaz protiv optuženih.
U središtu ovog slučaja je Goran Vesić, bivši ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, koji je optužen zajedno sa drugim licima za odgovornost u vezi sa nesrećom koja se dogodila kada je nadstrešnica pala, što je rezultovalo smrću 16 ljudi. Iako su tužilaštvo i mediji iznosili optužbe, sud je više puta odbio zahteve tužilaštva za pritvor, naglašavajući da nije bilo osnovane sumnje da je Vesić izvršio krivično delo.
Viši sud je u svojim odlukama jasno istakao da tužilaštvo nije priložilo dokaze koji bi ukazivali na postojanje osnovane sumnje da su radnje koje su optuženi navodno izvršili uopšte postojale ili da su imale uzročno-posledičnu vezu sa padom nadstrešnice. Na primer, u odluci od 27. novembra 2024. godine, sud je naveo da je tužilaštvo propustilo da dokaže bilo kakvu umesanost Vesića u događajima koji su prethodili nesreći.
S obzirom na ovo, Goran Vesić je oslobođen iz pritvora, a sudske odluke ukazuju na to da tužilaštvo nije uspelo da izgradi slučaj protiv njega. Čak ni nakon što je tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Vesića i drugih lica 30. decembra 2024. godine, Viši sud je ponovo odbio da odredi pritvor, naglašavajući da su optužbe praktično ponavljale ranije tvrdnje bez dodavanja novih dokaza.
Apelacioni sud je 17. januara 2025. godine potvrdio odluke Višeg suda, čime je dodatno osnažen stav da tužilaštvo nije imalo dovoljno osnova za optužbe. Ova situacija je izazvala brojne kritike na račun rada tužilaštva, a mnogi su se zapitali kako je moguće da se u tako ozbiljnom slučaju ne prikupi više dokaza.
Na sve to, Viši sud je 12. marta 2025. godine vratio optužnicu Višem javnom tužilaštvu sa zahtevom za dopunsku istragu, naglašavajući da je potrebno precizirati koje zakonske norme su prekršene i kako su radnje optuženih povezane sa padom nadstrešnice. Sud je jasno istakao da je optužnica neadekvatna i da nije pružila potrebne informacije o kršenju zakona.
U međuvremenu, Više javno tužilaštvo je pokušalo da se osveti sudu putem javnih saopštenja, optužujući ga za neodlučnost i nedostatak akcije. Međutim, ovakvo ponašanje je samo dodatno pogoršalo situaciju i izazvalo sumnju u profesionalnost tužilaca. Kritičari su ukazali na to da je tužilaštvo više brinulo o izgledu nego o pravdi, te da su pokušali da prikriju svoj neuspeh.
Nakon dodatnog perioda od pet meseci, tužilaštvo je ponovo podiglo optužnicu, no izgleda da se radilo o minimalnim izmenama prethodne verzije, što je dodatno potvrdilo sumnje o njihovoj sposobnosti da pravilno istraže slučaj. Viši sud je konačno, nakon razmatranja dopunjene optužnice, ponovo naglasio da su dokazi i dalje nedovoljni, što je predstavljalo još jedan udarac tužilaštvu.
Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o radu tužilaštva, a posebno o profesionalnim standardima koje bi oni trebali da poštuju. U svetlu ovih događaja, pozivi za ostavkama tužilaca su se pojačali, a pitanje odgovornosti za propuste u ovom slučaju ostaje otvoreno. Mnogi očekuju da će se javnost suočiti s dodatnim informacijama i da će odgovorni biti pozvani na odgovornost za svoje postupke.
