Premijer Slovačke Robert Fico danas je jasno stavio do znanja da njegova zemlja neće učestvovati u Odboru za mir, koji je osnovao bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp. Fico je najavio da će na sutrašnjoj sednici preporučiti vladi da sa zahvalnošću odbije poziv za članstvo u ovom Odboru, gde je članarina postavljena na milijardu dolara.
Fico je izrazio zabrinutost zbog postojanja paralelnih struktura koje bi mogle ometati rad postojećih međunarodnih institucija. On je naglasio da je članstvo u Odboru za mir neprihvatljivo zbog visoke cene članarine i nedostatka informacija o pravima i obavezama članova. „Nismo za stvaranje nekih paralelnih struktura o kojima ne znamo sve. Vlada Slovačke nikada neće trošiti novac na učlanjivanje u takve institucije“, rekao je Fico.
Premijer je takođe ukazao na to da međunarodne institucije poput Ujedinjenih nacija treba reformisati, a ne zameniti. Naglasio je da je prioritet Slovačke ostati na putu ka kandidaturi za mesto nestalne članice Saveta bezbednosti UN u periodu 2028-2029. godine. Ove izjave dolaze u trenutku kada se u Evropi sve više razgovara o potrebi za reformom međunarodnih organizacija i jačanju postojećih struktura.
Odbor za mir, koji je Tramp predstavio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, zamišljen je kao međunarodno nadzorno telo koje bi trebalo da se bavi globalnim krizama i sukobima. Međutim, mnoge evropske države, uključujući Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norvešku, već su zvanično odbile učešće, što ukazuje na široko rasprostranjeni skepticizam prema ovoj inicijativi.
Fico je tokom svoje konferencije za novinare podsetio da su međunarodne institucije osmišljene da obezbede stabilnost i mir u svetu, te je važno da se one ne zamenjuju novim strukturama koje nemaju jasno definisane ciljeve. On je istakao da je Slovačka posvećena jačanju postojećih međunarodnih organizacija i da veruje u važnost saradnje unutar UN-a.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari smatraju da će Ficoove odluke imati dugoročne posledice po slovačku spoljnu politiku. Njegov stav o odbacivanju Odbora za mir može se posmatrati kao pokušaj da se Slovačka pozicionira kao nezavisniji igrač na međunarodnoj sceni, uz naglasak na očuvanju nacionalnih interesa.
Fico je takođe istakao da je važno da se članice EU i NATO-a fokusiraju na saradnju unutar postojećih okvira, umesto da se upuštaju u nove inicijative koje bi mogle dovesti do fragmentacije međunarodnog sistema. Njegov stav može biti odraz šireg trenda u Evropi, gde se sve više zemalja protivi prekomernom uticaju SAD-a i novih međunarodnih struktura koje se postavljaju bez dovoljno transparentnosti i odgovornosti.
Ova situacija može dodatno komplikovati odnose između Slovačke i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u svetlu nedavnih tenzija u vezi sa evropskom bezbednošću i međunarodnim pitanjima. Fico će se suočiti s izazovima u svojoj spoljnoj politici, jer će morati balansirati između nacionalnih interesa i očekivanja svojih međunarodnih partnera.
U zaključku, odluka Slovačke da odbije učešće u Odboru za mir jasno ukazuje na stavove trenutne vlade o preispitivanju međunarodnih obaveza i fokusiranju na jačanje postojećih struktura. Ovaj potez može biti signal drugim zemljama u regionu da preispitaju svoje veze sa novim međunarodnim inicijativama, a ujedno naglašava potrebu za reformama unutar postojećih organizacija kako bi se prilagodile savremenim izazovima.
