Agencija Fič je nedavno snižila kreditni rejting Francuske sa AA- na A+, navodeći „povećanu fragmentaciju i polarizaciju domaće politike“ kao ključni razlog za ovu odluku. U saopštenju se ističe da su izgledi za rast, odnosno povratak na stari rejting, stabilni. Ova promena dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa političkom krizom i nastoji da smanji svoj ogroman javni dug.
U poslednjem izveštaju, Fič je ukazala na to da je od vanrednih zakonodavnih izbora sredinom 2024. godine, Francuska imala tri različite vlade. Ova politička nestabilnost, kako se navodi, slabi sposobnost sistema da sprovede značajniju fiskalnu konsolidaciju. Uz to, postoje sumnje da će glavni fiskalni deficit biti smanjen na 3 procenta BDP-a do 2029. godine, što je bio cilj odlazeće vlade.
Sniženje rejtinga dolazi u vreme kada je zemlja u procesu rešavanja svojih unutrašnjih problema, a javni dug ostaje jedan od najvećih izazova. Francuski predsednik Emanuel Makron je u utorak imenovao Sebastijana Lekornija za novog premijera, nakon što je njegov prethodnik, Fransoa Bajru, svrgnut dan ranije. Bajru je izgubio podršku zbog svog predloga da se budžet za narednu godinu smanji za 43,8 milijardi evra, što je izazvalo nezadovoljstvo među političarima.
Agencija Fič je takođe naglasila da se očekuje da će predsednički izbori 2027. godine dodatno ograničiti mogućnosti za fiskalnu konsolidaciju u bliskoj budućnosti. Postoji velika verovatnoća da će politički zastoj potrajati i nakon izbora, što dodatno komplikuje situaciju u zemlji. Ova situacija je izazvala zabrinutost među analitičarima, koji se plaše da bi to moglo dovesti do daljeg pogoršanja ekonomske situacije.
U narednim mesecima, agencije Mudis i Standard end Purs planiraju da procene kreditni rejting Francuske. Očekuje se da će njihovi izveštaji doneti dodatne uvide u trenutnu ekonomsku situaciju i mogućnosti za poboljšanje rejtinga.
Pored ovih ekonomskih izazova, Francuska se suočava i sa sve većim nezadovoljstvom građana. Protesti protiv vladinih mera, posebno onih koje se tiču smanjenja budžeta, postali su sve učestaliji. Mnogi Francuzi izražavaju sumnju u sposobnost vlade da reši ključne probleme, kao što su visoka nezaposlenost i rastuće troškove života.
U svetlu ovih događaja, Makronova vlada će morati da preduzme hitne korake kako bi obnovila poverenje građana i stabilizovala političku situaciju. Iako je nova vlada pod vođstvom Lekornija tek na početku svog mandata, suočava se sa ogromnim pritiscima da brzo reaguje na ekonomske i socijalne izazove koji se nagomilavaju.
Analitičari smatraju da je ključ za budući uspeh vlade sposobnost da pronađe ravnotežu između fiskalne odgovornosti i zadovoljavanja potreba građana. U suprotnom, zemlja bi mogla da se suoči sa još težim političkim krizama i ekonomskim problemima, što bi dodatno ugrozilo njen međunarodni rejting.
Francuska se, dakle, nalazi na raskrsnici. Stabilnost vlade i sposobnost da se suoči sa ekonomski izazovima biće ključni faktori koji će odrediti njen put u narednim godinama. Sa sniženim rejtingom i rastućim unutrašnjim tenzijama, izazovi su ogromni, ali i prilike za reforme i promene koje bi mogle doneti poboljšanje u životima građana. S obzirom na sve to, pažnja javnosti i analitičara biće usmerena na sledeće poteze vlade i na to kako će se situacija razvijati u budućnosti.
