Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) doneli su odluku da snize referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, čime je stopa smanjena sa 4,25 na 4 odsto. Ova odluka, koja je doneta sa 11 glasova za i jednim protiv, postavlja raspon referentne stope na federalna sredstva između 4,00 i 4,25 odsto. Ovaj potez dolazi nakon meseci pritiska iz Bele kuće, koja je tražila smanjenje kamatnih stopa kako bi se stimulisala ekonomija.
Fed je objasnio ovu odluku kao odgovor na „znake slabosti na tržištu rada“, istovremeno naglašavajući da je inflacija porasla i ostala na visokom nivou. Stopu nezaposlenosti u Americi je opisao kao „blago poraslu, ali i dalje nisku“, dok su rizici po zaposlenost u porastu, prema izveštaju CNBC-a.
Predsednik Federalnih rezervi, Džerom Pauel, na konferenciji za novinare ponovio je zabrinutost zbog trenutnog stanja na tržištu rada. „Izrazito usporavanje i ponude i potražnje za radnicima neobično je na ovom manje dinamičnom i donekle mekšem tržištu rada“, rekao je Pauel. On je dodao da ova odluka označava prelazak monetarne politike u „neutralniji“ položaj, u odnosu na ranija obeležja koja su je opisivala kao umereno restriktivnu.
Fed je takođe ažurirao svoje ekonomske projekte, predviđajući još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine, što je jedno više nego što je prvobitno bilo planirano u junu. Ova promena može ukazivati na to da se Fed suočava sa izazovima u održavanju stabilnosti tržišta rada i inflacije.
Predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, više puta je zahtevao smanjenja kamatnih stopa, ističući da je to ključno za ekonomski rast. Na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je kritikovao Džeroma Pauela, nazivajući ga „Prekasno“, i naglašavajući potrebu za većim smanjenjem kamatnih stopa nego što je to prvobitno zamišljeno. Ove izjave ukazuju na pritisak koji Fed doživljava sa više strana da preduzme akcije koje će podstaći ekonomski rast.
Smanjenje kamatnih stopa može imati značajne posledice po ekonomiju. Snižene kamatne stope obično znače jeftinije zaduživanje za potrošače i preduzeća, što može podstaći potrošnju i investicije. To može, s druge strane, doprineti jačanju ekonomskog rasta. Ipak, postoji i rizik od prekomernog zaduživanja i potencijalnog stvaranja balona na tržištu nekretnina ili akcija.
Ekonomisti će pažljivo pratiti reakciju tržišta na ovu odluku, kao i buduće smernice koje će Fed izneti. S obzirom na trenutne pritiske u ekonomiji, uključujući inflaciju i stanje na tržištu rada, Fed će morati da balansira između podsticanja rasta i kontrole inflacije.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da će naredni meseci biti ključni za ekonomsku politiku Sjedinjenih Država. Odluke koje donosi Fed će imati dalekosežne posledice ne samo za američku ekonomiju, već i za globalna tržišta. U svetlu ovih promena, investitori, ekonomisti i političari će morati da budu na oprezu i spremni da reaguju na nove izazove koji se mogu pojaviti.
