Federalne rezerve (Fed) se pripremaju da smanje kamatne stope prvi put u poslednjih devet meseci, suočene sa usporavanjem tržišta rada, stalnom inflacijom i pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa na smanjenje troškova zaduživanja. Očekuje se da će zvanična odluka biti doneta na sastanku koji se održava 17. septembra, nakon procene trenutnih ekonomskih trendova.
U poslednje vreme, niz razočaravajućih ekonomskih podataka podstakao je zabrinutost da bi se američko tržište rada moglo suočiti sa ozbiljnijim usporavanjem, što bi moglo uticati na potrošnju i ekonomski rast. Iako je inflacija i dalje iznad cilja Feda od 2%, neki zvaničnici izražavaju oprez u vezi sa bilo kakvim brzim merama koje bi mogle pogoršati situaciju.
Pet Harker, bivši predsednik Filadelfijskih federalnih rezervi, istakao je da bi potez smanjenja kamatnih stopa mogao označiti početak novog ciklusa, ali nije siguran da će biti značajan. Unutar Feda postoje podele među zvaničnicima o tome kako dalje postupiti, što može dovesti do različitih neslaganja na sastanku. Moguća su tri neslaganja, što bi bio prvi put od 2019. godine, ili čak četiri neslaganja, što bi se desilo prvi put od 1990. godine.
Pritisak iz Bele kuće dodatno komplikuje situaciju, jer Tramp već mesecima traži od predsednika Feda Džerouma Pauela da smanji kamatne stope. U svojoj izjavi, Tramp je predvideo „veliko smanjenje“ kamatnih stopa na predstojećem sastanku, naglašavajući da je trenutna situacija „savršena za smanjenje“.
Smanjenje kamatnih stopa ove nedelje podržano je razočaravajućim izveštajima o zapošljavanju, koji su pokazali povećanje broja zahteva za naknadu za nezaposlenost, kao i revizije podataka o zaposlenosti koje su ukazale na slabiji rast nego što je prvobitno izveštavano. Ova situacija otežava procenu stvarne snage tržišta rada, jer potražnja opada, dok se ponuda smanjuje usled restriktivnih imigracionih politika Trampove administracije.
Smanjenje kamatnih stopa bi moglo doneti promene u politici Feda, koji je do sada održavao kamatne stope u rasponu od 4,25% do 4,5%, uglavnom zbog zabrinutosti o inflaciji uzrokovanoj tarifama. Vincent Reinhart, glavni ekonomista u BNY Investments, smatra da postoji slabost u podacima o zaposlenosti koja zahteva reakciju, ali ne vidi potrebu za kontinuiranim smanjenjima nakon ovog sastanka.
U zaključku, predstojeći sastanak Feda predstavlja ključni trenutak za američku ekonomiju, jer se donosioci odluka suočavaju sa složenim ekonomskim izazovima i pritiscima sa različitih strana. Odlučivanje o kamatnim stopama može značajno uticati na buduće ekonomske tokove, kako na tržištu rada, tako i na inflaciju i potrošnju.
