Danas se u Srbiji očekuje najtopliji dan od početka godine, sa temperaturama koje će dostići i do 34 stepena. U isto vreme, Evropu zahvata prvi veći toplotni talas, a u Francuskoj je zabeleženo sedam smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, uz obaranje brojnih temperaturnih rekorda.
Vlasti u Francuskoj su uvele narandžasti meteo alarm u 13 departmana, dok su u Španiji izdata upozorenja zbog oluja i temperatura koje će na severnoj obali premašiti 34 stepena. U Italiji je Ministarstvo zdravlja izdalo narandžasto upozorenje za 14 gradova zbog vrućine.
Načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Slobodan Sovilj, govorio je o uzrocima visokih temperatura koje su pogodile Evropu. On je naglasio da su ove temperature postale uobičajene, s obzirom na to da je u prethodna dva dana oboreno više od 400 temperaturnih rekorda u zapadnoj Evropi. Na jugu britanskih ostrva zabeleženo je čak 35 stepeni, što je dodatno potvrdilo ovu situaciju.
Sovilj je objasnio da su rekordi obarani od Španije i Portugala na Pirinejskom poluostrvu, sve do Engleske i Velsa. U Britaniji, po prvi put u maju, zabeležena je tropska noć sa najvišom minimalnom temperaturom ikada.
Prema njegovim rečima, toplotnom talasu doprinela je ne samo trenutna sinoptička situacija, već i klimatske promene. „Očekujemo da ćemo svedočiti ne samo intenzivnijim toplotnim talasima, već i tome da će se oni javljati sve ranije tokom godine“, istakao je Sovilj, naglašavajući da ga trenutni toplotni talas u maju ne iznenađuje.
Iako se u Srbiji ne očekuje obaranje toplotnih rekorda, Sovilj je podsetio da su najviše temperature u Srbiji zabeležene u sredini 20. veka, kada su u Dimitrovgradu i Loznici dostigle 36 stepeni. On je takođe govorio o mogućim sušama i superćelijskim olujama usled ovog toplotnog talasa, naglasivši da će doći do povećanja sušnih perioda.
„Globalni porast temperature menja raspodelu godišnjih padavina po regionima, smanjujući broj događaja sa slabim i umerenim padavinama, dok se istovremeno povećava broj događaja sa jakim i ekstremnim padavinama“, kazao je. Prema njegovim rečima, kiše su sada koncentrisane u kraćim periodima, dok se sušniji periodi produžavaju, što je još jedan od direktnih efekata klimatskih promena.
Uzimajući u obzir sve navedeno, meteorolozi naglašavaju potrebu za prilagođavanjem na nove klimatske uslove i praćenjem vremenskih obrazaca kako bi se minimizovale posledice ekstremnih vremenskih pojava. Kroz sve ove promene, važno je da se javnost informiše o rizicima koje donose visoke temperature i da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite, posebno u oblastima koje su najviše pogođene.
Dok se Evropa suočava sa ovim izazovima, važno je nastaviti sa istraživanjem klimatskih promena i njihovih uticaja na svakodnevni život. U borbi protiv klimatskih promena, kolektivna akcija i svest o problemu su ključni za budućnost.
