Poslanici Evropskog parlamenta su danas doneli značajne izmene zakona koje omogućavaju šira ovlašćenja za deportaciju tražilaca azila. Ove izmene uključuju mogućnost slanja osoba u zemlje u kojima nikada nisu boravile, čime se bliži realizaciji planova za uspostavljanje centara za migrante i tražioce azila van teritorije Evropske unije (EU). Međutim, ova deportacija biće moguća samo uz prethodni sporazum između države članice EU i zemlje prijema.
U posebnom glasanju, poslanici su podržali i formiranje liste EU „sigurnih trećih zemalja“. To znači da će zahtevi za azil iz ovih država biti obrađivani po ubrzanoj proceduri, sa smanjenom verovatnoćom odobravanja. Prema novim pravilima, koja bi mogla da stupe na snagu od juna, osoba koja traži azil može biti deportovana u državu van EU čak i ako je samo prolazila kroz nju ili nema nikakvu vezu sa njom, kako prenosi britanski Gardijan.
Ova odluka se može povezati sa sporazumima koje su Italija i Holandija postigle sa Albanijom i Ugandom, koji omogućavaju deportaciju osoba kojima je azil odbijen. Na listi „sigurnih trećih zemalja“ nalaze se sve zemlje kandidati za članstvo u EU, uključujući Gruziju i Tursku, ali i Bangladeš, Kolumbiju, Egipat, Indiju, Maroko i Tunis.
Koalicija od 39 nevladinih organizacija je izrazila zabrinutost povodom proglašavanja Tunisa „sigurnom zemljom“, smatrajući da to uskraćuje državljanima te zemlje pravo na individualnu i pravičnu procenu njihovih zahteva za azil. Italijanski evroposlanik Alesandro Ćirijani, koji je predvodio rad na formiranju liste sigurnih zemalja, rekao je da usvojene mere predstavljaju „početak nove faze“ u kojoj se migracijama „više ne trpi, već upravlja“.
Evropska unija je pooštravala pravila azila od migrantske krize 2015. godine, kada je više od 1,3 miliona ljudi zatražilo azil. Ovaj trend je dodatno intenziviran jačanjem nacionalističkih i krajnje desnih stranaka na izborima 2024. godine. Zagovornici novih mera tvrde da one podrivaju poslovni model krijumčara ljudi, dok humanitarne organizacije upozoravaju da bi mogle dovesti do prisilnog vraćanja ljudi u zemlje u kojima nemaju nikakvu zaštitu.
Međunarodni komitet za spasavanje (IRC) je ocenio odluku Evropskog parlamenta kao „duboko razočaravajuću“, ukazujući na rizik od zloupotreba i kršenja prava migranata. Ove promene u zakonodavstvu izazvale su brojne reakcije, kako među političarima, tako i među ljudima koji se bave humanitarnim radom.
Dok se neki poslanici i vlasti u EU nadaju da će nova pravila smanjiti pritisak na nacionalne sisteme azila, kritičari ukazuju na to da bi ovakvim merama moglo doći do povećanja patnje među migrantima koji beže od sukoba, progonstva i siromaštva. Mnoge nevladine organizacije već su najavile da će se protiviti ovim merama i raditi na zaštiti prava migranata.
U svakom slučaju, odluka Evropskog parlamenta predstavlja značajan korak u promeni pristupa EU prema migracijama i azilu, što će imati dalekosežne posledice za buduće politike i postupke u ovoj oblasti. S obzirom na to da se situacija na terenu i dalje razvija, ostaje da se vidi kako će se ove promene odraziti na stvarni život migranata u Evropi.
