Evropski parlament će u četvrtak održati glasanje o predlogu za produženje trgovinskih povlastica za zemlje Zapadnog Balkana do 2030. godine, kako je objavljeno na zvaničnoj veb stranici te institucije. Ovaj predlog se odnosi na izmenu postojeće Uredbe EU koja reguliše trgovinske odnose sa zemljama i teritorijama koje su uključene ili povezane sa Procesom stabilizacije i pridruživanja.
Trenutna Uredba važi do 31. decembra 2025. godine i omogućava oslobađanje određenih poljoprivrednih proizvoda sa Zapadnog Balkana od carina, kao i pristup globalnoj tarifnoj kvoti za vino. Predlog za produženje ovih povlastica ima za cilj da dodatno učvrsti trgovinsku integraciju između EU i Zapadnog Balkana, a autor izveštaja, poslanik Kris van Dajk, naglašava značaj ove mere za jačanje posvećenosti EU regionu.
Prema podacima Evropske komisije, ukupna trgovina između EU i Zapadnog Balkana u 2022. godini iznosila je 83,6 milijardi evra. Izvoz EU u ovaj region dostigao je približno 49,06 milijardi evra, dok je uvoz iz Zapadnog Balkana u EU iznosio oko 34,52 milijarde evra. Ova trgovinska razmena rezultirala je trgovinskim suficitom za EU od 14,54 milijarde evra.
Produženje trgovinskih povlastica može imati značajan uticaj na ekonomski razvoj zapadnobalkanskih zemalja, koje se suočavaju sa različitim izazovima, uključujući ekonomske krize i visoku stopu nezaposlenosti. Ove povlastice omogućavaju lakši pristup evropskom tržištu, što može doprineti jačanju lokalne proizvodnje i povećanju konkurentnosti.
Za zemlje Zapadnog Balkana, ovakve mere predstavljaju priliku za unapređenje trgovinskih odnosa i privlačenje stranih investicija. Očekuje se da će produženje trgovinskih povlastica doprineti stabilizaciji ekonomije u ovom regionu, što je od vitalnog značaja za dalji napredak ka članstvu u EU.
Osim ekonomskih koristi, produženje trgovinskih povlastica može doprineti i jačanju političkih i društvenih veza između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Ova saradnja može doprineti jačanju evropskih vrednosti u regionu, uključujući demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava.
U kontekstu globalnih ekonomskih kretanja i promena, EU je svestan značaja podrške svojim susedima na Zapadnom Balkanu. Ova podrška nije samo ekonomske prirode, već takođe uključuje i političke i društvene aspekte koji su ključni za stabilnost i prosperitet regiona.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava svet, uključujući klimatske promene, energetske krize i geopolitičke tenzije, jačanje trgovinskih odnosa i podrška zemljama Zapadnog Balkana postaje još važnija. Očekuje se da će glasanje u Evropskom parlamentu biti ključni trenutak u definisanju budućih odnosa između EU i ovog regiona.
Ukoliko predlog dobije podršku, to će biti signal da EU ostaje posvećena nastavku procesa integracije i jačanju ekonomskih veza sa zemljama koje teže članstvu u Uniji. U tom smislu, produženje trgovinskih povlastica do 2030. godine može predstavljati korak ka jačanju stabilnosti i prosperiteta Zapadnog Balkana, pružajući regionu dodatne mogućnosti za ekonomski rast i razvoj.
Očekuje se da će i nakon glasanja, EU nastaviti da prati i podržava napore zemalja Zapadnog Balkana ka daljoj integraciji, što može uključivati dodatne mere i inicijative koje će doprineti jačanju trgovinskih i ekonomskih odnosa. U tom svetlu, predstojeći koraci mogu biti ključni za budućnost ovog dela Evrope i njegovu ulogu unutar šire evropske zajednice.
