Evropa se suočava sa dubokom krizom svog ekonomskog modela. Visoki socijalni standardi i regulacije koje su decenijama osiguravale stabilnost i ravnotežu danas usporavaju inovacije i tehnološki napredak. U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države i Kina ubrzano grade prednost na slobodnijem tržištu i agresivnoj inovacionoj politici. Srbija, sa 150.000 IT inženjera, obaveznim programiranjem u školama i državnim superkompjuterima, nalazi se na raskrsnici. Pitanje je može li iskoristiti svoj tehnološki potencijal za ekonomski rast, a da ne padne u zamku tranzicije i ne izgubi socijalni balans.
Profesor Omar Licandro je, govoreći za emisiju „Čadež talk“, naglasio da Evropa mora hitno da pređe sa „socijalne ravnoteže po svaku cenu“ na komplementarnu politiku koja će povezati nauku, univerzitete i privatni sektor. To bi omogućilo da se fundamentalna istraživanja pretvore u stvarne primene i profit. Prema njegovim rečima, evropski model je bio uspešan u prošlosti, ali danas ne uspeva da pretvori znanje u konkurentnost, što dovodi do stagnacije.
Licandro je ukazao da je Evropa izgubila korak zbog prevelike regulacije i socijalnih troškova koji ograničavaju rizik i brzinu inovacija. On je istakao da čak i Evropska unija radi na tome da shvati šta nije u redu sa evropskim ekonomskim modelom, naglašavajući potrebu za promenom kako bi se sustigle brzine rasta koje postižu Sjedinjene Američke Države.
Evropska komisija sada pokušava da preusmeri fokus sa tradicionalne socijalne politike na industrijske politike koje su zapravo inovacione. Licandro je naglasio da se u okviru industrijske politike razmatraju načini kako biti na ivici znanja, što je i tema Kopaonik biznis foruma.
Srbija je u poslednjih deset godina ostvarila impresivan napredak. Izvoz IT sektora porastao je sa 400 miliona na 4,5 milijardi evra, broj IT inženjera porastao je sa 35.000 na 150.000, uvedeno je obavezno programiranje u osnovnim školama, a država raspolaže sa tri superkompjutera, uključujući AI-optimizovani sistem. Licandro smatra da je Srbija u izuzetno povoljnom položaju, pod uslovom da uspe da spoji znanje sa preduzetničkim duhom.
On je istakao da ako je revolucija veštačke inteligencije ključna za budućnost tehnologije, Srbija ima šansu da bude na pravom putu. Potrebno je povezati stručnjake sa preduzetnicima kako bi se identifikovale prave primene. Licandro je predložio konkretan korak: uključiti vrhunske preduzetnike, inženjere i istraživače kako bi zajedno razmotrili koje inovacije su izvodljive i zanimljive.
Licandro se osvrnuo i na fenomen „switching track“, objašnjavajući kako se nakon dubokih kriza ekonomije ne vraćaju na prethodne trendove rasta, već padaju na niže koloseke. Uzrok tome su duboki šokovi i kašnjenja u oporavku. On je naveo da je BDP u SAD-u i u većini razvijenih zemalja pao za 10%, što je dovelo do velikog broja stečajeva i uništenja kapitala.
Na pitanje koje politike bi najbrže povećale produktivnost u srednje razvijenoj zemlji poput Srbije, Licandro je rekao da je potrebno povezati inovacionu politiku sa socijalnom. Moraju se preuzeti rizici i preoblikovati osnovni ekonomski sistem, a istovremeno pomoći onima koji će biti negativno pogođeni.
Licandro je istakao da je prioritet Srbije naporan rad na pristupanju Evropskoj uniji, što smatra pozitivnim korakom. To je put prema daljem razvoju i unapređenju ekonomije, s obzirom na to da će usklađivanje sa evropskim standardima doneti brojne benefite.
