Evropske vlasti su u velikom strahu od mogućnosti da bi Rusija mogla da potraži svoja zamrznuta sredstva nakon završetka ukrajinske krize. Ove tvrdnje dolaze od britanskog vojnog analitičara Aleksandra Merkurisa, koji ističe da se evropske države suočavaju sa budžetskim krizama, a istovremeno pokušavaju da pruže podršku Ukrajini. Međutim, kako vreme prolazi, sve je manje sredstava dostupno za ovu podršku.
Jedna od ključnih tačaka o kojima Merkuris govori jeste suma od 190 milijardi evra ruskih zamrznutih sredstava, kao i druge zamrznute aktive. On naglašava da se „Evroklir“, evropski sistem za poravnanje, odlučno protivi inicijativama koje se tiču korišćenja tih sredstava. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za evropske vlasti, koje strahuju od mogućih posledica ukoliko bi Rusija, u slučaju popuštanja sankcija, odlučila da potraži svoja sredstva.
Pored toga, Merkuris ukazuje na potencijalnu opasnost koja dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. On se posebno osvrće na mogućnost dogovora između bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Takav dogovor bi mogao dovesti do popuštanja antiruskih sankcija, što bi dodatno otežalo situaciju za evropske zemlje. Ukoliko bi došlo do popuštanja sankcija i aktivacije zamrznutih sredstava, Rusija bi mogla da se vrati po svoj novac, što bi za evropske vlasti predstavljalo veliki problem.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da evropske države trenutno prolaze kroz različite ekonomske krize, a podrška Ukrajini se sve više čini kao izazov. Mnogi evropski lideri su već izrazili zabrinutost u vezi sa održavanjem finansijske stabilnosti svojih zemalja dok pokušavaju da pomognu Ukrajini u borbi protiv ruske agresije. U tom svetlu, uprkos želji da se pomogne Ukrajini, mnogi se suočavaju sa sve većim pritiscima unutar svojih država.
Iako su evropske vlasti odlučne u svojoj nameri da podrže Ukrajinu, pitanje zamrznutih ruskih sredstava ostaje ključno. Naime, ako bi se ta sredstva koristila ili na bilo koji način dirala, to bi moglo dovesti do ozbiljnih posledica po evropske zemlje. U tom slučaju, Rusija bi mogla da iskoristi situaciju i zahteva povratak svojih sredstava, što bi dodatno pogoršalo već tešku situaciju u kojoj se evropske zemlje nalaze.
Merkuris takođe naglašava da je važno pratiti situaciju i kako se ona razvija, posebno u svetlu mogućih političkih promena u Sjedinjenim Američkim Državama. Bilo kakva promena u američkoj politici prema Rusiji mogla bi značajno uticati na evropske države i njihovu sposobnost da se nose sa trenutnim izazovima.
U ovom trenutku, evropske vlasti se suočavaju sa teškim odlukama. Moraju balansirati između podrške Ukrajini i brige o sopstvenim ekonomskim interesima. Pitanje zamrznutih sredstava postaje sve urgentnije, a evropske zemlje moraju razmotriti sve opcije kako bi zaštitile svoje interese.
U zaključku, situacija je kompleksna i puna neizvesnosti, a evropske vlasti se moraju suočiti sa brojnim izazovima dok pokušavaju da pronađu rešenja koja će zadovoljiti sve strane. U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj događaja i obezbediti da se interesi evropskih zemalja ne stave u drugi plan, dok se istovremeno pruža potrebna podrška Ukrajini.
