Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili rast, dok su cene nafte i zlata opale, pokazujući postepeni oporavak tržišta od nedavnog negativnog sentimenta. Povećana zabrinutost oko fiskalnih izgleda u ključnim evropskim ekonomijama dovela je do rasta prinosa na obveznice, što je izazvalo uznemirenost među investitorima.
Prinos na tridesetogodišnje državne obveznice Velike Britanije došao je do preko 5,65 odsto, što predstavlja najviši nivo od 1998. godine. U Francuskoj, prinos na tridesetogodišnje obveznice porastao je na 4,5 odsto, što je najviša vrednost u poslednjih 16 godina, uoči predstojećeg glasanja o nepoverenju vladi. Ove informacije su preneli mediji, uključujući CNBC, koji naglašavaju da su ovi skokovi prinosa posledica rastućih strahova o budućnosti ekonomskih politika.
Na američkom tržištu, prinosi na trezorske obveznice su porasli nakon presude saveznog apelacionog suda, koja je proglasila da su mnoge globalne trgovinske tarife koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp nezakonite. Ova odluka povećava mogućnost da bi vlada mogla biti primorana da vrati novac prikupljen od carina, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.
Indeksi na važnijim evropskim berzama takođe su zabeležili pozitivan trend. Frankfurtski indeks DAX je u 9:15 časova porastao za 0,25 odsto, dostigavši 23.548,34 poena. Francuski CAC 40 zabeležio je rast od 0,35 odsto, dok je londonski FTSE 100 porastao za 0,02 odsto. Moskva je takođe imala koristi, sa MOEX indeksom koji je porastao za 0,55 odsto, dostigavši 2.861,03 poena.
Nasuprot tome, američki berzanski indeksi su pred otvaranje berzi zabeležili pad. Dow Jones je opao za 0,55 odsto na 45.295,81 poen, S&P 500 je pao za 0,69 odsto na 6.415,54 poena, dok je Nasdaq opao za 0,82 odsto, dostigavši 21.279,63 poena. Ovi padovi su odražavali nervozu investitora, koji su zabrinuti zbog mogućih ekonomskih posledica nedavne pravne odluke.
Cene energenata su takođe zabeležile pad, pri čemu su evropski fjučersi gasa za oktobar otvoreni po ceni od 31,920 evra za megavat-sat. U međuvremenu, cena sirove nafte opala je na 65,382 dolara, dok je cena nafte Brent pala na 68,906 dolara. Ova kretanja ukazuju na smanjenje potražnje i potencijalno prekomernu ponudu na tržištu, što je dodatno uticalo na opuštanje cena.
Cena zlata, koje se često smatra sigurnim utočištem u vremenima ekonomske nestabilnosti, takođe je pala, dostigavši 3.534,11 dolara za uncu. S druge strane, cena pšenice je porasla na 5,1374 dolara za bušel, što može ukazivati na promene u potražnji ili proizvodnji u sektoru poljoprivrede.
Na valutnom tržištu, evro je u odnosu na dolar zabeležio lagani porast, dostigavši vrednost od 1,16304 dolara, što je za 0,02 odsto više nego na početku trgovine. Ova stabilnost evra može biti znak poverenja tržišta u evropske ekonomske politike, uprkos izazovima s kojima se suočavaju velike ekonomije.
U ovom kontekstu, analitičari sugerišu da će investitori pažljivo pratiti dalji razvoj situacije, posebno u svetlu predstojećih političkih događaja u Evropi i SAD-u. Očekuje se da će buduće odluke vlasti u vezi s ekonomskim merama i monetarnom politikom značajno uticati na tržišne tokove i sentiment investitora. Oporavak tržišta i stabilnost cena nafte i zlata biće ključni faktori u narednim nedeljama.
