Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili rast, dok su cene zlata ponovo prešle granicu od 5.000 dolara po trojskoj unci. Očekivanja na tržištima su usmerena ka preliminarnoj „fleš“ proceni inflacije u evrozoni, koja će biti objavljena u 11.00 sati, kao i na nezvanične informacije kompanije ADP o zapošljavanju u Sjedinjenim Američkim Državama, najavljene za 14.15 časova.
Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 0,04 odsto, dostigavši 24.784,52 poena. Francuski CAC 40 je zabeležio rast od 0,52 odsto, sa 8.222,72 poena, dok je britanski FTSE 100 porastao za 0,63 odsto, dostigavši 10.377,65 poena. Na istočnom frontu, moskovski MOEX je porastao za 0,58 odsto, na 2.807,57 poena.
S druge strane, američki berzanski indeksi su pred današnje otvaranje zabeležili pad. Vrednost indeksa Dow Jones pala je za 0,34 odsto, na 49.240,99 poena, dok je S&P 500 pao za 0,84 odsto, na 6.917,81 poen. Indeks Nasdaq je zabeležio najveći pad, od 1,43 odsto, dostigavši 23.299,19 poena.
Na tržištu energenata, evropski fjučersi gasa za mart su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 33,2 evra za megavat-sat. Cene sirove nafte su takođe zabeležile rast, sa cenom od 63,583 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 67,536 dolara.
U segmentu plemenitih metala, cena zlata je porasla na 5.083,05 dolara po trojskoj unci, što ukazuje na rast interesovanja investitora. S druge strane, cena pšenice je pala na 5,2827 dolara za bušel, uzimajući u obzir da jedan bušel iznosi 27,216 kilograma.
Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,18290 dolara, što predstavlja porast od 0,5 odsto u odnosu na početak trgovine. Ovi pokazatelji ukazuju na stabilizaciju evra, odnosno na njegovu jačanje u odnosu na američku valutu.
Investitori su pažljivo pratili ekonomske pokazatelje, s posebnim fokusom na inflaciju u evrozoni i zapošljavanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovi podaci će biti ključni za analizu trenutnih ekonomskih uslova i mogu značajno uticati na tržišne trendove u narednim danima.
U svetlu ovih događaja, analitičari očekuju da će tržišta ostati volatilna dok se ne objave ključni ekonomski podaci. Rastuće cene zlata mogu se smatrati signalom nesigurnosti među investitorima, koji traže sigurnija ulaganja usled globalnih ekonomskih pritisaka. S obzirom na to da inflacija ostaje visoka u mnogim zemljama, pritisak na centralne banke da reaguju može dodatno uticati na kretanje tržišta.
Ukratko, današnji trendovi na evropskim i američkim berzama ukazuju na mešovite signale, s pozitivnim pomacima na evropskim tržištima i padom u SAD. Cene energenata i plemenitih metala takođe pokazuju značajne promene, dok se investitori pripremaju za važne ekonomske izveštaje koji bi mogli oblikovati buduće tržišne kretanje.
