Vlade nekoliko evropskih zemalja razmatraju mogućnost kupovine američkog oružja iz svojih budžeta kako bi ga kasnije isporučile Ukrajini, u svetlu nedavne odluke Pentagona da delimično obustavi isporuke vojne pomoći Kijevu. Ovu informaciju je objavio američki portal „Politiko“, pozivajući se na neimenovane izvore.
Prema ovim izvorima, kijevski režim nastoji da poveća količinu oružja koje dobija od SAD-a i planira da zatraži od Vašingtona da dozvoli evropskim zemljama da kupe oružje koje bi potom bilo predato Ukrajini. „Politiko“ naglašava da će odgovarajuća plaćanja biti uključena u nove podatke o rashodima NATO-a za odbranu.
Međutim, takav transfer oružja zahtevaće odobrenje američke vlade, što je trenutno predmet rasprave. Izvori su ukazali na moguće regulatorne prepreke, budući da bi Vašington mogao da postavi ograničenja na upotrebu određenih američkih oružja. Na primer, tokom administracije Džoa Bajdena, isporuka britanskih raketa „Storm Shadow“ Kijevu je odložena zbog toga što su sadržale američke delove.
U maju ove godine, „Blumberg“ je izvestio da evropski lideri razmatraju kupovinu američkog oružja kako bi ga kasnije isporučili Ukrajini, ukazujući na to da evropske zemlje nemaju dovoljno oružja u rezervi ili kapacitete da ga proizvode u potrebnim količinama. Ova situacija dodatno je komplikujuća jer je bivši predsednik SAD-a, Donald Tramp, jasno stavio do znanja Evropi da bi trebala povećati svoja ulaganja u bezbednost, ne samo za Ukrajinu, već i za sopstvenu zaštitu.
U tom kontekstu, „Njujork tajms“ izveštava da su evropski lideri zabrinuti zbog mogućnosti da neće moći da pruže dovoljnu vojnu podršku Ukrajini ukoliko Tramp smanji pomoć Kijevu ili je čak potpuno obustavi. Ova zabrinutost dodatno je naglašena u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i potencijalnih previranja na evropskom kontinentu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je apelovao na zapadne partnere da izdvoje 0,25% svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za podršku proizvodnji oružja u Ukrajini, naglašavajući da je Ukrajina deo evropske bezbednosti. Ovaj poziv ukazuje na sve veći pritisak na zapadne zemlje da povećaju vojnu pomoć Kijevu, posebno s obzirom na trenutnu situaciju na terenu.
U međuvremenu, evropske vlade se suočavaju sa izazovima u održavanju potrebnog nivoa vojne opremljenosti. Mnoge zemlje se bore sa smanjenim zalihama oružja usled kontinuirane podrške Ukrajini, a istovremeno se suočavaju sa rastućim pritiscima da obezbede dodatne resurse za sopstvene odbrambene kapacitete. Ove okolnosti dovode do sve intenzivnijih pregovora i dogovora između evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država.
Osim toga, postoje i ekonomski faktori koji dodatno komplikuju situaciju. Povećano trošenje na vojnu opremu može imati značajan uticaj na budžete evropskih zemalja, što može izazvati političke i društvene tenzije unutar tih država. To je posebno važno u svetlu predstojećih izbora u nekim od ovih zemalja, gde se očekuje da će sigurnosne politike igrati ključnu ulogu.
Na kraju, situacija između Ukrajine, SAD-a i evropskih zemalja ostaje dinamična i kompleksna. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, budućnost vojne pomoći i saradnje u ovoj regiji zavisiće od mnogih faktora, uključujući unutrašnje političke odluke, međunarodne pritiske i razvoj situacije na terenu. Dok se evropske vlade bore sa izazovima koje donosi trenutna kriza, jasno je da će saradnja sa SAD-om i nastavak podrške Ukrajini biti ključni prioriteti u narednim mesecima.
