Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili blagi porast, dok su cene zlata i pšenice opale, dok su cene nafte porasle. Investitori su fokusirani na očekivane preliminarne podatke o inflaciji u evrozoni koji će biti objavljeni u 11.00 časova. Analitičari prognoziraju da će inflacija pasti na dva odsto, što bi moglo da pruži dodatne argumente Evropskoj centralnoj banci da smanji kamatne stope za 25 baznih poena na sastanku o monetarnoj politici koji je zakazan za četvrtak.
Pored inflacije, investitori pažljivo prate trgovinske pregovore između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i Evropske unije. Američki predsednik Donald Tramp nedavno je zapretio da će udvostručiti carine na uvoz čelika i aluminijuma na 50 procenata, što je izazvalo uzbunu u Evropskoj uniji, koja je upozorila Belu kuću na mogućnost kontramera. Ovaj razvoj događaja dodatno komplicira odnose između SAD i EU, kao i globalnu trgovinsku situaciju.
Indeksi na evropskim berzama su zabeležili sledeće promene: indeks Frankfurtskih berzi DAX porastao je za 0,23 odsto, dostigavši 24.008,53 poena. Londonski FTSE 100 je porastao za 0,28 odsto na 8.798,20 poena, dok je francuski CAC 40 porastao za 0,25 odsto, dostigavši 7.749,96 poena. S druge strane, moskovski MOEX je pao za 0,65 odsto, završivši na 2.811,33 poena.
Na američkom tržištu, indeksi su takođe zabeležili rast pre današnjeg otvaranja berzi. Indeks Dow Jones je porastao za 0,08 odsto, dostigavši 42.305,48 poena, dok je indeks S&P 500 porastao za 0,41 odsto na 5.935,94 poena. Indeks Nasdaq je zabeležio rast od 0,67 odsto, dostigavši 19.242,61 poen. Ovi podaci ukazuju na stabilnost američkog tržišta, uprkos globalnim ekonomskim tenzijama.
Cene energenata su takođe u fokusu investitora. Na evropskom tržištu, fjučersi gasa za jul su se prodavali po ceni od 34,895 evra za megavat-sat. Cena sirove nafte je porasla na 62,786 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 64,763 dolara. Ova povećanja cena nafte su rezultat različitih faktora, uključujući geopolitičke napetosti i promene u proizvodnji.
Cene plemenitih metala su doživele pad, pri čemu je cena zlata pala na 3.355,28 dolara za uncu. Cena pšenice je takođe opala, dostigavši 5,3492 dolara za bušel, koji iznosi 27,216 kg. Ova kretanja na tržištu žitarica i plemenitih metala mogu biti rezultat promena u globalnoj potražnji i proizvodnji, kao i uticaja klimatskih faktora.
Na deviznom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,14230, što predstavlja pad od 0,16 odsto u odnosu na početak trgovine. Ovaj pad može biti rezultat opšteg stanja na tržištima, kao i ekonomskih izveštaja koji dolaze iz evrozona i SAD.
Sve u svemu, današnji ekonomski izveštaji i kretanja na tržištu pokazuju kompleksnu sliku koja uključuje različite ekonomske faktore i geopolitičke napetosti. Investitori ostaju oprezni, prateći ključne podatke o inflaciji i trgovinskim pregovorima koji bi mogli uticati na buduće ekonomske odluke i tržišne performanse. U svetlu ovih informacija, jasno je da će naredni dani biti ključni za praćenje ekonomskih kretanja u Evropi i SAD-u.
