Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili blagi porast, dok su cene nafte i pšenice opale, a istovremeno je došlo do rasta cena zlata. Ovaj trend na tržištu prati i nova odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, koji je juče potpisao izvršnu uredbu o povećanju carina na uvoz čelika i aluminijuma sa 25 na 50 odsto. Iako je ovaj potez bio očekivan, nije značajno uzdrmao evropska tržišta.
Preliminarni podaci pokazuju da je inflacija u evrozoni u maju pala na 1,9 odsto, što predstavlja dodatni argument za Evropsku centralnu banku da na sastanku o monetarnoj politici u četvrtak smanji kamatne stope za 25 baznih poena. Očekuje se da će investitori pažljivo pratiti razvoj trgovinskih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, kao i Evropske unije.
Tramp je na društvenoj mreži Trut Soušal istakao da je „neverovatno teško“ postići dogovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, što dodatno komplikuje trgovinske odnose između dve najveće svetske ekonomije. Ova izjava dolazi u trenutku kada su razlike između SAD-a i Kine postale izraženije, a trgovinski pregovori se otegnu.
Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 0,77 odsto na 24.275,17 poena, dok je londonski FTSE 100 zabeležio minimalan rast od 0,02 odsto na 8.787,62 poena. Francuski CAC 40 je porastao za 0,32 odsto na 7.790,66 poena, a moskovski MOEX je povećan za 0,76 odsto na 2.855,66 poena. U Sjedinjenim Američkim Državama, vrednost indeksa Dow Jones porasla je za 0,51 odsto pre otvaranja berzi, dok su S&P 500 i Nasdaq zabeležili porast od 0,58 i 0,81 odsto, respektivno.
Na tržištu energenata, evropski fjučersi gasa za jul otvoreni su po ceni od 36,195 evra za megavat-sat. Cene sirove nafte su opale, tako da je njen trenutni nivo 63,148 dolara, dok je cena nafte Brent pala na 65,439 dolara. U međuvremenu, cena zlata porasla je na 3.361,64 dolara za uncu, dok je cena pšenice opala na 5,3431 dolar za bušel, pri čemu jedan bušel iznosi 27,216 kilograma.
Na valutnim berzama, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,13840, što predstavlja rast od 0,10 odsto u odnosu na početak trgovine. Ovaj rast može se posmatrati kao pozitivan signal za evro, posebno u svetlu trenutne ekonomske situacije i inflacije u evrozoni.
Investitori su pažljivo pratili i najnovije ekonomske pokazatelje, s obzirom na to da su oni ključni faktori koji mogu uticati na odluke centralnih banaka i buduće monetarne politike. Zanimljivo je da je smanjenje inflacije u evrozoni dodatno ojačalo mogućnost smanjenja kamatnih stopa, što bi moglo doprineti oporavku ekonomije.
Tržišne analize sugerišu da bi dalji razvoj situacije u trgovinskim pregovorima između SAD-a i Kine mogao da igra ključnu ulogu u oblikovanju globalnih ekonomskih trendova. Povećanje carina od strane Trampa može imati dugoročne posledice na međunarodnu trgovinu, a tržišta će nastaviti da reaguju na bilo kakve nove informacije i promene u ovoj vezi.
U narednim danima, fokus će biti na sastanku Evropske centralne banke i mogućim merama koje bi mogle biti preduzete u cilju stabilizacije ekonomije evrozone. Investitori će takođe pratiti i kretanje cena energenata i sirovina, jer su oni često indikatori šireg ekonomskog trenda. Ova situacija nam pokazuje koliko su međusobno povezani finansijski, trgovinski i politički faktori na globalnoj sceni.
