MOSKVA – Evropske benzinske pumpe bi mogle da ostanu bez goriva već oko 20. aprila, izjavio je danas Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predsednički predstavnik za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom. Ova izjava dolazi usred rastućih tenzija na globalnom tržištu energenata, koje su dodatno pogoršane sukobima u svetu i sankcijama koje su različite zemlje uvele jedne drugima.
U svom obraćanju putem društvenih mreža, Dmitrijev je naglasio da bi evropske benzinske pumpe mogle biti prazne već za nešto više od mesec dana. „Benzinske pumpe u Evropi će biti prazne već oko 20. aprila“, poručio je Dmitrijev, a ovu informaciju su preneli i RIA Novosti. Ove reči izazvale su zabrinutost među vozačima i potrošačima, koji se pitaju kako će ova situacija uticati na svakodnevni život i ekonomiju.
Dmitrijev je takođe upozorio da će poslednje pošiljke energenata stići preko Ormuskog moreuza u EU 11. aprila. Ovaj moreuz je poznat kao ključna tačka za transport nafte i gasa iz Persijskog zaliva ka Evropi, a njegovo zatvaranje ili otežano korišćenje može imati dalekosežne posledice po snabdevanje energentima.
Pozivajući javnost da „vežu pojaseve“, Dmitrijev je implicirao da će doći do značajnog povećanja cena goriva i potencijalnih nestašica. Ova situacija može dodatno pogoršati inflaciju koja već pritisne mnoge evropske ekonomije, a koja je rezultat višestrukih faktora, uključujući i posledice pandemije COVID-19, kao i trenutne geopolitičke tenzije.
Analitičari smatraju da bi nedostatak goriva mogao izazvati domino efekat na ceo evropski kontinent. Mnogi sektori, uključujući transport, industriju, pa čak i svakodnevne potrošačke usluge, mogli bi se suočiti sa ozbiljnim problemima. U tom kontekstu, stručnjaci predviđaju da bi građani mogli biti primorani da traže alternativne načine prevoza ili da smanje svoju potrošnju goriva, što bi dodatno uticalo na ekonomiju.
Neki evropski lideri već razmatraju mogućnosti za diversifikaciju izvora snabdevanja energentima kako bi smanjili zavisnost od ruskog gasa i nafte. Ova situacija je podstakla i diskusije o obnovljivim izvorima energije i potrebama za bržom tranzicijom ka održivim izvorima, kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva.
U međuvremenu, nafta i gas su već doživeli značajan porast cena na svetskim tržištima. Prema poslednjim izveštajima, cene nafte su dostigle najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, a analitičari predviđaju da bi se taj trend mogao nastaviti ukoliko se situacija ne stabilizuje. Očekuje se da će ovo dodatno opteretiti potrošače, koji će morati da se suoče sa višim troškovima prevoza i životnih potrepština.
Ova kriza sa energentima dolazi u vreme kada se mnoge evropske zemlje bore sa posledicama ekonomske krize izazvane pandemijom i globalnim previranjima. Mnoge vlade su već najavile mere za podršku najugroženijim slojevima stanovništva, ali stručnjaci upozoravaju da će te mere možda biti nedovoljne da ublaže udar na potrošače.
U svetlu ovih zbivanja, važno je da se vlade i međunarodne organizacije okupe kako bi pronašle rešenja za ovu krizu. Očekuje se da će sledeće nedelje biti održani sastanci na visokom nivou kako bi se razgovaralo o mogućim merama za stabilizaciju tržišta energenata i zaštitu potrošača.
U svakom slučaju, situacija sa gorivom u Evropi postaje sve ozbiljnija, a posledice će verovatno biti osećane u svim aspektima života građana. Mnogi se pitaju da li će Evropa biti spremna da se suoči sa ovim izazovima ili će doći do daljih komplikacija koje će dodatno otežati situaciju.
