BEOGRAD – Evropska unija se priprema da do kraja 2027. godine potpuno ukine uvoz ruskog gasa i nafte, što je važan korak ka energetskom nezavisnosti od Moskve. Većina zemalja članica EU, koje imaju izlaz na more, planiraju da reše pitanje snabdevanja gasom izgradnjom sopstvenih terminala za tečni prirodni gas (LNG). U tom kontekstu, Srbija se fokusira na diversifikaciju svojih izvora snabdevanja putem izgradnje gasnih interkonektora, posebno sa Rumunijom i Severnom Makedonijom.
Prema podacima, od 27 država članica EU, samo pet njih nema izlaz na more. Ove zemlje, uključujući Mađarsku, Austriju, Češku, Slovačku i Luksemburg, suočavaju se s izazovima kada je reč o izgradnji LNG terminala, koji su ključno rešenje za obezbeđivanje alternativnih izvora gasa.
LNG terminali su postrojenja koja se nalaze u lukama i služe za prijem, skladištenje i pretvaranje tečnog prirodnog gasa u gasovito stanje. Nakon tog procesa, gas se doprema potrošačima putem gasovoda, čime se obezbeđuje nesmetano snabdevanje građana i privrede.
S obzirom na trenutnu situaciju i globalne promene u energetskom sektoru, Srbija je prepoznala značaj diversifikacije svojih izvora gasa. Izgradnja gasnih interkonektora sa susednim zemljama predstavlja ključni korak ka smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Takođe, ovakvi projekti mogu doprineti jačanju regionalne energetske bezbednosti i stabilnosti.
U tom smislu, Srbija planira da poveća svoje kapacitete za prijem i distribuciju gasa kroz izgradnju interkonektora sa Rumunijom, koji će omogućiti povezivanje sa drugim izvorima gasa iz centralne i zapadne Evrope. Osim toga, planira se i izgradnja interkonektora sa Severnom Makedonijom, koji će dodatno ojačati snabdevanje gasom u regionu.
Stručnjaci smatraju da će diversifikacija izvora snabdevanja biti ključna za obezbeđivanje stabilnosti i sigurnosti energetskih resursa u Srbiji. Uzimajući u obzir sve veće globalne pritiske na energetske lance i trendove dekarbonizacije, Srbija će morati da se prilagodi novim izazovima kako bi osigurala održivost svog energetskog sektora.
U međuvremenu, EU nastavlja da radi na razvoju strategije za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva iz Rusije. Njihov cilj je da se do 2027. godine postigne značajan napredak u smanjenju uvoza ruskih energenata i promoviše korišćenje obnovljivih izvora energije. Ovaj ambiciozni plan zahtevaće saradnju među članicama EU, kao i potpunu transformaciju energetskih sistema u okviru zajedničke politike.
U kontekstu ovih promena, Srbija će morati da se prilagodi i unapredi svoje kapacitete kako bi ostala konkurentna na regionalnom i evropskom tržištu. To uključuje ne samo izgradnju fizičke infrastrukture, već i razvoj pravnog i regulatornog okvira koji će omogućiti efikasnije korišćenje i distribuciju prirodnog gasa.
U zaključku, ukidanje uvoza ruskog gasa i nafte do 2027. godine predstavlja važan izazov, ali i priliku za zemlje članice EU, uključujući Srbiju, da diversifikuju svoje energetske izvore. Kroz izgradnju gasnih interkonektora i razvoj LNG terminala, Srbija može postati važan igrač na energetskoj mapi Evrope, osiguravajući stabilnost i održivost svog energetskog sektora.
