BEOGRAD – Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije od danas su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe. Ova taksa je deo šireg napora EU da se smanji emisija ugljen-dioksida i da se podstakne prelazak na održivije prakse u industriji. U isto vreme, Srbija je uvela nacionalni porez u iznosu od četiri evra po toni, čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.
Emisije ugljen-dioksida postale su jedan od ključnih faktora u borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Energetski intenzivne industrije, poput proizvodnje cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije, odgovorne su za značajan deo ovih emisija. U cilju smanjenja uticaja ovih industrija na životnu sredinu, Evropska unija je odlučila da uvede CBAM mehanizam, koji će omogućiti da se emisije ugljenika pravilno oporezuju na granicama EU.
Od 1. januara ove godine, EU je započela punu primenu CBAM mehanizma, što znači da će svi uvoznici morati da prate i prijavljuju svoje emisije ugljen-dioksida. Ovaj sistem će pomoći da se osigura fer konkurencija između domaćih i stranih proizvođača, jer će svi biti podložni istim pravilima kada je reč o emisijama.
Uvođenje nacionalnog poreza od strane Srbije je odgovor na ove promene i predstavlja pokušaj da se domaća industrija zaštiti od potencijalnog negativnog uticaja. Porez od četiri evra po toni ugljen-dioksida će omogućiti da se smanje troškovi za domaće proizvođače koji izvoze svoje proizvode u EU, a istovremeno će doprineti smanjenju ukupnih emisija u zemlji.
Predstavnici srpske vlade su istakli da je ova mera deo šire strategije za očuvanje životne sredine i unapređenje konkurentnosti srpske industrije na međunarodnom tržištu. Pored toga, implementacija ovih mera može otvoriti nove mogućnosti za investicije u zelene tehnologije i obnovljive izvore energije.
Međutim, izazovi ostaju. Domaći proizvođači suočavaju se sa pritiscima da smanje svoje emisije, dok istovremeno moraju da ostanu konkurentni na tržištu EU. Očekuje se da će mnoge kompanije morati da investira u nove tehnologije i procese kako bi smanjile svoje emisije i ispunile zahteve CBAM mehanizma.
S obzirom na to da će se CBAM postepeno širiti i na druge sektore, važno je da Srbija rano preduzme korake ka smanjenju emisija u svim industrijama. Ova situacija može predstavljati priliku za transformaciju srpske ekonomije u pravcu održivog razvoja, ali zahtevaće koordinaciju između vlade, industrije i naučne zajednice.
Ukoliko Srbija uspe da implementira strategije koje će smanjiti emisije i istovremeno održati konkurentnost svojih proizvoda, može postati lider u regionu kada je reč o održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena. Uz adekvatnu podršku i investicije, srpska industrija može preći na zelene tehnologije, čime će se smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i doprineti globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.
Na kraju, važno je napomenuti da je borba protiv klimatskih promena zajednički cilj svih zemalja i da je saradnja na međunarodnom nivou ključna za postizanje ovog cilja. Srbija, kao deo globalne zajednice, ima odgovornost da se uključi u ove napore i doprinese održivijoj budućnosti. Uvođenje karbonske takse i nacionalnog poreza na uvoz može se posmatrati kao prvi korak u tom pravcu.
