Zamislite situaciju u kojoj svaka poruka koju pošaljete pre nego što stigne do sagovornika bude već pročitana. Ova ideja bi mogla postati stvarnost u zemljama Evropske unije ako se usvoji takozvani chat-kontrol zakon, koji EU trenutno razmatra. Ovaj zakon bi u praksi značio da bi sve poruke poslate putem čet aplikacija bile pročitane unapred, pre nego što budu enkriptovane i poslati, što se može uporediti sa čitanjem pisma pre zatvaranja koverte. Ovo postavlja važno pitanje o granici između bezbednosti dece i prava na privatnost.
Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu je komentarisao ovu temu za Euronews, ističući kako je teško odrediti granicu u tehničkim mogućnostima koje aplikacije nude. Jurić je kao stručnjak za zaštitu dece, kako na internetu, tako i u stvarnom životu, izrazio podršku ovom zakonu, naglašavajući da bi bio srećan ako bi mogao da pomogne da se zaštiti bar jedno dete.
Predlog zakona izaziva podeljena mišljenja među zemljama članicama EU. Dok neki smatraju da bi to bio korak napred u zaštiti dece, drugi upozoravaju da bi se time ozbiljno narušila privatnost korisnika aplikacija. Bojan Perkov iz fondacije „Share“ upozorava da bi ovakav zakon ugrozio poverljivost komunikacije svih korisnika, ističući da bi tehnološke kompanije morale da oslabe svoje zaštitne mehanizme, što bi dovelo do rizika za sigurnost svih građana.
Na primer, aplikacija WhatsApp dnevno obradi više od 130 milijardi poruka, dok Viber svakog sata identifikuje oko 70 miliona interakcija. Ako zakon bude usvojen, zemlje članice EU suočiće se s teškim izazovima u njegovoj primeni.
Pitanje je kako bi se slična zakonska rešenja mogla primeniti u Srbiji, s obzirom na različite pravne okvire. Pomoćnik ministra informisanja zadužen za informacionu bezbednost, Nikola Bićanin, ističe da je ključno raditi na prevenciji i edukaciji građana. U Srbiji se ova oblast regulisana zakonom o informacionoj bezbednosti, koji definiše decu kao posebne korisnike informacionih i komunikacionih tehnologija, pružajući im poseban sistem zaštite. Bićanin naglašava da naš zakonodavni okvir već poštuje pravo na privatnost, ali takođe omogućava državnim organima da prikupe dokaze u slučaju pojave štetnog sadržaja.
Belgija, Austrija, Holandija i Poljska upozoravaju da bi chat-kontrol zakon mogao ozbiljno napasti privatnost građana, a aktivisti za zaštitu privatnosti su osnovali sajt kako bi se borili protiv ovog zakona. S druge strane, države poput Francuske, Italije, Španije, Švedske i Kipra podržavaju ovu inicijativu. Konačnu odluku o ovom zakonu donosi Evropski parlament, a njena implementacija bi mogla značajno uticati na privatnost 450 miliona stanovnika Evropske unije.
Dok se rasprava o ovom kontroverznom zakonu nastavlja, balans između zaštite dece i očuvanja privatnosti korisnika ostaje ključno pitanje. Ukoliko se zakon usvoji, ne samo da će to promeniti način na koji komuniciramo, već će i otvoriti vrata za dalju debatu o granicama između bezbednosti i slobode u digitalnom svetu. Kako se tehnologija razvija, tako se i izazovi s kojima se suočavamo u zaštiti privatnosti i sigurnosti korisnika moraju pažljivo razmotriti. U vreme kada je komunikacija postala brža i dostupnija, zaštita privatnosti je od suštinskog značaja za očuvanje ljudskih prava u digitalnom dobu.
