U avgustu 2024. godine, Sredozemno more postavilo je novi rekord, dostigavši temperaturu od 28,7 stepeni Celzijusa. Ove visoke temperature u evropskim morima izazivaju talase toplotnih udara koji ugrožavaju morski život i doprinose ekstremnim vremenskim uslovima. Iako turisti često posećuju obalu Mediterana zbog njegovih prelepih plaža i ugodnih temperatura, ovaj trend predstavlja ozbiljan problem, prikrivajući dugoročne posledice globalnog zagrevanja.
Podaci pokazuju da se od 1979. godine, kada su započeta sistematska merenja temperatura mora, beleži konstantan porast temperature evropskih mora. Poslednje tri godine su bile posebno tople, a 2024. godina je obeležena najvišim prosečnim godišnjim temperaturama površine mora, koje su dostigle 13,73 stepena Celzijusa. Ova cifra je skoro 0,7 stepeni iznad proseka i 0,06 stepeni toplija od prethodnog rekorda iz 2023. godine.
U protekloj godini, rekordne temperature su zabeležene u centralnom severnom Atlantiku, Sredozemnom, Crnom, Norveškom i Barencovom moru. Ove izuzetne temperature u Sredozemnom moru, dostignute 13. avgusta 2024. godine, predstavljaju značajan porast u odnosu na prethodni rekord od 28,3 stepena iz jula 2023. godine. Ovakve visoke temperature su rezultat morskih toplotnih talasa, fenomena koji može trajati nedeljama, mesecima, pa čak i godinama.
Posledice ovih fenomena su dramatične. Visoke temperature uzrokuju izbeljivanje korala i masovno uginuće morskih vrsta, što dalje ima socioekonomske posledice. Morski toplotni talasi utiču na ribarstvo, akvakulturu i turizam, dovodeći do značajnih finansijskih gubitaka. Takođe, poznati su kao „podvodni požari“, a visoke temperature u Sredozemlju su povezane sa intenzivnijim olujama i ekstremnim padavinama.
Prema podacima Mediteranskog centra za proučavanje životne sredine, temperature površine mora igraju ključnu ulogu u formiranju vremenskih obrazaca, kao što su morski povetarci tokom letnjih meseci i pojava obilnih padavina u jesen. U 2024. godini, neuobičajeno tople vode Sredozemnog i Crnog mora u avgustu mogle su da povećaju isparavanje velike količine vlage u atmosferu, što je doprinelo pogoršanju oluje Boris. Ova oluja je izazvala ozbiljne poplave u centralnoj i istočnoj Evropi u septembru, kao i u španskoj regiji Valensija u oktobru.
Ove promene u morskoj temperaturi i povezanost sa ekstremnim vremenskim fenomenima postavljaju pitanja o budućnosti obalskih zajednica i ekosistema. Sa svakim porastom temperature, rizik od daljih promena i katastrofa se povećava. Zbog toga je važno prepoznati i adresirati uzroke globalnog zagrevanja, kako bi se smanjile posledice koje već sada osećamo.
U svetlu ovih informacija, naučnici i ekolozi pozivaju na hitne akcije i promene u politici zaštite životne sredine, kako bi se ublažili efekti klimatskih promena i očuvala morska bioraznolikost. Ova kriza nije samo pitanje ekologije, već i pitanje ljudskih života i ekonomskih resursa koji zavise od zdravih i stabilnih morskih ekosistema.
U zaključku, visoke temperature mora u Evropi, posebno u Sredozemnom moru, postavljaju ozbiljne izazove za morski život i ljude. Ove promene zahtevaju hitnu pažnju i akcije kako bi se očuvala budućnost naših mora i obala.
