U saopštenju Evropske komisije naglašeno je da je odluka rukovodstva Bijenala u Veneciji da dopusti Rusiji ponovno otvaranje nacionalnog paviljona na 61. Međunarodnoj izložbi umetnosti izazvala zabrinutost među državama članicama Evropske unije. Ova izložba, koja će zvanično biti otvorena 9. maja, izazvala je osude, a Evropska komisija je zapretila povlačenjem finansiranja ove prestižne manifestacije.
Komisija je istakla da članice EU, kao i sve institucije i organizacije unutar Unije, moraju da se pridržavaju sankcija koje su uvedene protiv Rusije zbog njene agresije na Ukrajinu. U saopštenju se navodi da bi pružanje platforme pojedincima koji su aktivno podržavali ili opravdavali rusku invaziju bilo u suprotnosti sa kolektivnim odgovorom EU na ovu „brutalnu agresiju“. Evropska komisija je naglasila da kultura treba da promoviše demokratske vrednosti i slobodu izražavanja, a ne da se koristi kao sredstvo propagande. U slučaju da se odluka o učešću Rusije realizuje, Komisija je najavila mogućnost dodatnih mera, uključujući suspenziju ili prekid finansiranja granta Evropske unije za Bijenale. Italijanska vlada je takođe izrazila neslaganje sa odlukom Fondacije Bijenale o učešću Rusije.
Ruski paviljon će, nakon sedam godina pauze, učestvovati sa projektom pod nazivom „Drvo ukorenjeno u nebu“. Očekuje se da će u ovom projektu učestvovati najmanje 38 mladih umetnika, pesnika i muzičara iz različitih delova Rusije, ali i iz zemalja kao što su Argentina, Brazil, Meksiko i Malija. Performansi koje će izvoditi ovi umetnici biće deo serije zvučnih umetničkih događaja. Komesar izložbe je Anastazija Karneva, a metafora iz naslova preuzeta je od francuskog filozofa Simona Veila, koja sugeriše da ljudska snaga, istina i moralna dobra ne dolaze iz materijalne moći, već iz božanskog izvora.
Reakcije na ovu odluku su podeljene. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha i potpredsednica vlade Tetjana Berežna pozvali su međunarodnu umetničku zajednicu na oprez, upozoravajući da Rusija ne sme da koristi kulturu kao propagandni alat. Oni su naglasili da Bijenale u Veneciji ne sme postati platforma za zataškavanje ratnih zločina koje je Rusija počinila nad ukrajinskim narodom i njihovim kulturnim nasleđem.
S druge strane, predsednik Bijenala Pjetranđelo Butafuoko smatra da festival, koji će se održavati od maja do decembra, treba da bude otvoren i za zemlje koje su trenutno u sukobu. On je istakao da je važno da umetnost bude inkluzivna, čak i u teškim vremenima. Ove godine, Rusija i Belorusija su takođe vraćene na Zimske paraolimpijske igre u Italiji, što je dodatno izazvalo podeljene reakcije među državama.
S obzirom na sve ove okolnosti, umetnička zajednica i politički analitičari prate razvoj situacije sa velikom pažnjom. Mnogi smatraju da je važno održati dijalog i umetnički izraz, ali istovremeno ne dozvoliti da se umetnost koristi kao sredstvo propagande. U ovom kontekstu, odluka o učešću Rusije na Bijenalu postavlja važna pitanja o etici, umetnosti i političkim stavovima.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će 61. Međunarodna izložba umetnosti u Veneciji biti više od samo umetničkog događaja; ona će biti i arena za raspravu o načinu na koji umetnost može i treba da odgovara na globalne izazove i etičke dileme koje proizlaze iz sukoba i agresije. S obzirom na sve veće tenzije, pitanje uloge umetnosti u društvu nikada nije bilo važnije.
