Evropska komisija, pod vođstvom Ursule fon der Lajen, postavila je novi rekord usvajanjem 1.456 zakonskih akata tokom 2025. godine, što je najviše od 2010. godine. Ova informacija dolazi iz analize nemačkog udruženja metalske industrije Gesamtmetal, koju je objavio list Bild. Iako je Fon der Lajen obećala smanjenje propisa, stvarnost pokazuje drugačiju sliku. Tokom prošle godine, Komisija je usvojila 21 direktivu, 102 uredbe, 137 delegiranih akata i čak 1.196 implementacionih akata.
Tokom prvog mandata Fon der Lajen, od 2019. do 2024. godine, usvojeno je više propisa nego za vreme mandata njenih prethodnika. Ova informacija dodatno naglašava kontrast između izjava o smanjenju birokratije i stvarnog broja novih zakonskih akata. Portparol Komisije je, u razgovoru sa Bildom, ukazao na to da je „jasan cilj Komisije smanjenje birokratije i jačanje konkurentnosti“, dodajući da su na dobrom putu ka cilju smanjenja administrativnih troškova za 25 procenata, a za mala i srednja preduzeća čak za 35 procenata.
Međutim, u praksi, poslovne zajednice nisu saglasne sa ovom ocenom. U 2025. godini, Komisija je predložila 10 omnibus zakona i druge inicijative koje bi, prema njihovim rečima, trebale smanjiti administrativne troškove za preduzeća i građane za oko 15 milijardi evra. Ipak, mnogi zastupnici poslovnog sektora smatraju da su ova obećanja ostala neispunjena.
Oliver Zander, izvršni direktor kompanije Gesamtmetal, ističe da „sadašnji sastav Evropske komisije stalno obećava olakšanje za preduzeća, ali očekivanja su izneverena“. On upozorava da Brisel svakodnevno opterećuje kompanije sa četiri nova zakonska akta, što je suprotno od smanjenja birokratije. Mnoge kompanije se bore da prate implementaciju ovih zakonskih akata, što dodatno otežava poslovanje.
Posebno su problematični delegirani akti, koji omogućavaju Komisiji da menja zakone kroz tehničke detalje, često bez adekvatne konsultacije sa zainteresovanim stranama. Ova situacija izaziva zabrinutost među preduzećima, koja se suočavaju sa sve većim administrativnim teretom.
Analiza Gesamtmetal-a ukazuje na potrebu za stvarnom reformom u pristupu regulativama i smanjenju broja zakonskih akata koji opterećuju poslovanje. Preduzeća traže konkretne mere koje će im omogućiti da se fokusiraju na osnovne poslovne aktivnosti umesto da se neprekidno suočavaju sa novim i složenim pravilima.
U svetlu ovih događaja, jasno je da postoji velika razlika između onoga što se obećava i onoga što se sprovodi. Preduzeća i industrijski lideri pozivaju na hitnu akciju kako bi se olakšao poslovni ambijent i smanjila birokratija koja ih usporava. U suprotnom, strahuje se da bi moglo doći do daljeg usporavanja ekonomske aktivnosti u Evropi, što bi imalo dugoročne posledice po konkurentnost evropskih preduzeća na globalnom tržištu.
Zaključak je da, iako su ciljevi smanjenja birokratije i administrativnih troškova ambiciozni, stvarnost pokazuje da je potrebno više od obećanja kako bi se postigla stvarna promena. Preduzeća traže efikasnije i praktičnije rešenje koje će im omogućiti da se razvijaju i rastu, umesto da budu opterećena kompliciranim propisima koji često nemaju praktičnu primenu. U tom kontekstu, budućnost evropske ekonomske politike zavisi od sposobnosti Komisije da pređe sa reči na dela i pruži konkretne rezultate.
