Evropska komisija upozorava građane Evropske unije na potencijalnu opasnost za stotine hiljada radnih mesta u narednim godinama. Ova procena dolazi u svetlu visokih cena energije, industrijskog restrukturiranja i zelene tranzicije, a informacije su iznete u okviru paketa preporuka za države članice.
Prema dokumentima koje je pregledao Politiko, procene iz Brisela ukazuju da bi samo pritisak izazvan rastom cena energije tokom 2026. godine mogao dovesti u pitanje čak 560.000 radnih mesta. Očekuje se da će najviše pogođeni sektori biti građevinarstvo, metalska industrija, hemijska industrija i transport.
U međuvremenu, Evropska komisija ističe da je evropska automobilska industrija suočena sa značajnim promenama zbog prelaska sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila. Takođe, sve veća konkurencija iz Kine dodatno komplikuje situaciju, a u ovom sektoru se procenjuje da je ugroženo oko 600.000 radnih mesta. Pritisak se oseća i u drugim strateškim granama industrije.
U sektoru proizvodnje baterija, rizik preti oko 85.000 radnih mesta, dok je u evropskoj solarnoj industriji procenjeno da je ugroženo gotovo 59.000 poslova. Evropska komisija naglašava da bi dodatnih 4.500 radnih mesta moglo biti pogođeno merama dekarbonizacije u industriji čelika.
U svetlu ovih informacija, Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada. Dok je prethodno očekivala stopu nezaposlenosti od 5,9 procenata u 2026. i 5,8 procenata u 2027. godini, sada se procenjuje da će nezaposlenost iznositi šest procenata u obe godine. Brisel takođe upozorava na rast fiskalnih pritisaka, s obzirom na to da se očekuje da će zbirni budžetski deficit država članica Evropske unije porasti sa 3,1 procenata BDP-a u 2025. na 3,5 procenata u 2026. i 3,6 procenata u 2027. godini.
Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava, Roksana Minzatu, izjavila je da evropska konkurentnost ne može biti zasnovana isključivo na tehnologiji, kapitalu i regulaciji. „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima“, rekla je Minzatu.
Kako bi se unapredila situacija, Evropska komisija prvi put planira da u okviru Evropskog semestra posebno oceni da li države članice dovoljno ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje, prekvalifikacije i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju.
Prema podacima Komisije, problem nedostatka kvalifikovane radne snage postaje sve izraženiji. Tokom 2023. godine, čak 68 procenata srednjih preduzeća prijavilo je manjak odgovarajućih veština među zaposlenima, dok je godinu dana kasnije 77 procenata kompanija navelo da nedostatak radnika i kvalifikacija predstavlja prepreku za nova ulaganja.
Istovremeno, svaki peti radnik u EU zaposlen je u slabo plaćenim sektorima sa niskim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest zaposlenih suočava sa rizikom od siromaštva uprkos tome što ima posao. Evropska komisija ocenjuje da će sposobnost Evrope da zadrži konkurentnost u narednim godinama u velikoj meri zavisiti od ulaganja u ljudski kapital, obrazovanje i prilagođavanje radne snage promenama na tržištu.
U svetlu ovih izazova, jasno je da se evropske države suočavaju sa kompleksnim zadatkom – kako da osiguraju stabilnost i rast radnih mesta dok se suočavaju s imperativima zelene tranzicije i industrijske transformacije. Efikasna ulaganja u obrazovanje i obuku radne snage biće ključna za prevazilaženje ovih prepreka i očuvanje konkurentnosti na globalnom tržištu.
