Evropska komisija je danas objavila dokument pod nazivom Kompas konkurentnosti, koji sadrži planove za smanjenje birokratije i podsticanje inovacija, s ciljem da se preokrene ekonomski pad Evrope i povećati njena konkurentnost u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu. Ovi planovi su odgovor na izveštaj o konkurentnosti bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija, koji je upozorio da EU rizikuje „spor i mučan pad“, ako ne preduzme hitne akcije.
Dokument predstavlja ekonomsku agendu predsednice Komisije, Ursule fon der Lajen, za narednih pet godina, sa merama usmerenim na jačanje zelene tehnologije, veštačke inteligencije i kvantnog računarstva. U okviru ovog plana, obećava se izgradnja fabrika veštačke inteligencije koje će omogućiti startapovima i istraživačima da obučavaju i razvijaju modele veštačke inteligencije. Takođe, posebna strategija će imati za cilj unapređenje ove tehnologije u sektorima kao što su proizvodnja, automobilske i finansijske usluge.
U isto vreme, Fon der Lajen je naglasila „moguću fleksibilnost“ u cilju pomoći proizvođačima automobila koji se suočavaju sa kaznama zbog neispunjavanja ciljeva smanjenja emisija štetnih gasova do 2025. godine. Predloženi koraci usmereni su na jačanje evropske ekonomije, a predsednica Komisije je priznala da je EU ponekad nametala „kompleksne“ i „delimično kontradiktorne“ zahteve kompanijama.
Ipak, naglasila je da će EU ostati posvećena svom cilju da dostigne neto nultu emisiju gasova staklene bašte do sredine ovog veka. U dokumentu se potvrđuje da je cilj EU da do 2040. godine smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 90 procenata, što je Fon der Lajen obećala da će uneti u zakon.
Fon der Lajen je dodala da je „agenda pojednostavljivanja“ u skladu sa ciljevima Zelenog sporazuma EU, naglašavajući da složenije zakonodavstvo znači sporije ispunjavanje klimatskih ciljeva. Ukazala je na to da se poslovni model EU u poslednjih 20-25 godina oslanjao na „jeftinu radnu snagu iz Kine, verovatno jeftinu energiju iz Rusije“ i delimično prepuštanje bezbednosti spoljnim akterima, ali je naglasila da su „ti dani prošli“.
Ona je takođe istakla da su evropska preduzeća poslala vrlo jasan signal da se suočavaju sa „previše složenosti“ i „suviše glomaznim administrativnim procedurama“. U tom kontekstu, Fon der Lajen je obećala „neviđene napore u pojednostavljivanju“ koji će smanjiti administrativne troškove za kompanije za 25 procenata, a za mala i srednja preduzeća čak 35 procenata, pod pretpostavkom da se predlozi Komisije usvoje i poštuju.
Komisija će sledećeg meseca predstaviti „dalekosežno pojednostavljenje“ koje pokriva direktivu o izveštavanju o korporativnoj održivosti, koja je stupila na snagu 2023. godine, kao i direktivu o korporativnoj održivosti dužne pažnje, koja će uticati na kompanije u periodu od 2027. do 2029. godine. Ove direktive obavezuju kompanije da izveštavaju o svom uticaju na društvo, životnu sredinu i ljudska prava, iako se preduzeća žale na visoke troškove i dugotrajne zahteve prikupljanja podataka.
U svetlu ovih inicijativa, Evropska komisija teži da stvori povoljnije uslove za poslovanje i inovacije unutar EU, kako bi se povećala konkurentnost i otpornost evropske ekonomije. Kroz smanjenje birokratije i jačanje ključnih sektora, kao što su zelene tehnologije i veštačka inteligencija, EU se nada da će privući više investicija i stvoriti bolje uslove za razvoj novih tehnologija koje će doprineti održivom razvoju i ekonomskom rastu.
