Brisel – Evropska komisija (EK) je predložila novi kredit od 140 milijardi evra za Ukrajinu, koji bi bio finansiran korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava, prema dokumentu koji je pregledao briselski Politiko. Ova ideja je predstavljena i vladama država članica Evropske unije, što otvara mogućnost za njen dalji razvoj i implementaciju.
Prema predlogu, Ukrajina bi bila obavezna da vraća kredit tek nakon što Rusija završi rat i plati ratne reparacije. U tom trenutku, Evropska unija bi refundirala belgijskoj kompaniji Evroklir, koja u svom vlasništvu drži zamrznuta ruska sredstva. Ova strategija ukazuje na sve veću potrebu EU da pruži podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, dok istovremeno nastoji da osigura da Rusija snosi finansijske posledice svojih akcija.
Kredit bi bio odobren u tranšama i korišćen kako za potrebe odbrane, tako i za redovne budžetske izdatke Kijeva. Ovaj pristup bi omogućio Ukrajini da stabilizuje svoju ekonomiju i ojača svoje odbrambene kapacitete u trenutku kada se suočava sa ozbiljnim izazovima na terenu.
Evropska komisija je takođe predložila promenu pravila o produženju sankcija protiv Rusije. Umesto da se odluke donose jednoglasno, predloženo je da se odlučuje kvalifikovanom većinom. Ova promena bi smanjila rizik da Mađarska, koja je često bila kritična prema nekim aspektima politike EU prema Rusiji, blokira procese i potencijalno vrati sredstva Rusiji.
Nemački kancelar Fridrih Merc je podržao ove ideje u autorskom tekstu za Fajnenšel tajms (FT), naglašavajući da bi sredstva trebalo da se koriste isključivo za vojnu pomoć Ukrajini. Njegova podrška dodatno naglašava važnost evropske solidarnosti kada je reč o pružanju pomoći Ukrajini, koja se suočava sa ozbiljnim pretnjama od strane Rusije.
Pored toga, predstavnici Evropske unije razmatraju i novi, 19. paket sankcija protiv Rusije. Dansko predsedništvo EU želi da pripremi ovaj paket do samita u Kopenhagenu sledeće nedelje. Ove sankcije bi mogle uključivati dodatne restrikcije na trgovinu i ulaganja, kao i mere protiv pojedinaca i entiteta povezanih sa ruskom vladom.
Planovi Evropske komisije i podrška zemalja članica ukazuju na to da EU ostaje odlučna u svojoj nameri da pomogne Ukrajini, ali i da kazni Rusiju za njene vojne akcije i kršenje međunarodnog prava. Ova situacija se odvija u kontekstu globalne krize izazvane ratom, koja je dovela do povećanih cena energenata i hrane, kao i do humanitarnih kriza u regionu.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se EU suočava sa izazovima u vezi sa jedinstvom i koherentnošću svojih politika. Odluke o finansiranju i sankcijama moraju biti pažljivo razmotrene kako bi se izbegle tenzije među članicama. Takođe, potrebno je obezbediti da pomoć koja se šalje Ukrajini bude što efikasnija i da doprinese stabilizaciji situacije na terenu.
U zaključku, predlozi Evropske komisije o kreditiranju Ukrajine i promeni pravila o sankcijama predstavljaju značajan korak u pravcu jačanja podrške Kijevu. Ovi planovi, zajedno sa novim paketom sankcija, mogu imati dalekosežne posledice za regionalnu stabilnost i odnose između EU i Rusije, dok se svet suočava sa neizvesnošću i izazovima koje donosi trenutna situacija. EU će morati da balansira između pružanja pomoći Ukrajini i održavanja jedinstva među svojim članicama kako bi odgovorila na ove izazove.
