Evropska komisija (EK) je najavila da će pokrenuti pravne postupke protiv Bugarske, Litvanije, Portugala i Švedske zbog njihovog neispunjavanja obaveza vezanih za smanjenje emisija ključnih zagađivača vazduha. Ova odluka dolazi nakon što su lokalne vlasti u ovim zemljama pokazale nedovoljnu posvećenost u borbi protiv zagađenja.
Prema izveštaju bugarskog dnevnika Novonite, EK je istakla da Bugarska, Portugal i Švedska nisu ispunile svoje obaveze smanjenja emisije amonijaka. S druge strane, Litvanija je propustila da smanji emisije azotnih oksida i nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja. Ovi zagađivači imaju značajan uticaj na kvalitet vazduha i zdravlje stanovništva, stoga je EK odlučila da preda slučajeve ovih zemalja Sudu pravde Evropske unije.
Ova akcija dolazi kao posledica ranijih upozorenja koja je EK poslala u januaru 2023. godine, kada je obavestila 14 zemalja članica koje nisu ispunile ciljeve smanjenja emisija za 2020. godinu. Evropski propisi nalažu da svaka zemlja mora da dostigne određene ciljeve smanjenja emisija štetnih gasova u periodu od 2020. do 2029. godine, uz uvođenje strožih kriterijuma nakon 2030. godine.
Države članice EU imaju obavezu da razviju i ažuriraju nacionalne programe kontrole zagađenja vazduha, kao i da objave jasne planove o tome kako će ispuniti svoje obaveze. Ovi planovi uključuju konkretne mere i aktivnosti koje će se sprovoditi na lokalnom i nacionalnom nivou kako bi se smanjila emisija zagađivača.
Jedan od glavnih zagađivača o kojem se EK fokusira je amonijak, koji predstavlja ozbiljan problem za mnoge zemlje koje se ne pridržavaju propisa. Amonijak se najčešće ispušta iz poljoprivrednih izvora, kao što su stajski gnoj i upotreba veštačkih đubriva, što dodatno otežava situaciju u ruralnim područjima. Pored amonijaka, azotni oksidi i nemetanske organske jedinice takođe su ključni zagađivači koji doprinose stvaranju smoga i pogoršanju kvaliteta vazduha.
U svetu koji se sve više suočava sa problemima zagađenja, ovakvi potezi Evropske komisije su neophodni kako bi se osiguralo da sve članice EU preduzmu odgovarajuće korake u smanjenju emisija. EK nastoji da podstakne države članice na preuzimanje odgovornosti i primenu efikasnih mera za zaštitu životne sredine.
Osim pravnih posledica, neispunjavanje obaveza može imati dugoročne posledice za zdravlje građana, kao i za ekonomiju ovih država. Povećane emisije zagađivača mogu dovesti do porasta bolesti disajnih puteva, što bi povećalo troškove zdravstvenog sistema i smanjilo produktivnost radne snage.
Uprkos ovim izazovima, postoji i mogućnost za poboljšanje. Države članice mogu iskoristiti finansijske mehanizme i podršku EU kako bi implementirale strategije za smanjenje zagađenja. Ove strategije mogu uključivati prelazak na održivije oblike poljoprivrede, unapređenje infrastrukture za prevoz i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije.
S obzirom na sve veći pritisak na vlade da reaguju na klimatske promene i zagađenje vazduha, očekuje se da će Evropska komisija nastaviti da sprovodi stroge mere prema onim zemljama koje ne ispunjavaju svoje obaveze. Ovaj pristup je ključan za postizanje ciljeva EU u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Takođe, može poslužiti kao podsticaj drugim državama da preuzmu odgovornost i aktivno učestvuju u borbi protiv zagađenja vazduha, čime bi se osiguralo zdravije okruženje za sve građane.
