Evropska komisija (EK) je danas pokrenula novu istragu protiv Gugla sa ciljem da ispita da li ovaj američki tehnološki gigant smanjuje vidljivost sadržaja medija i izdavača u rezultatima pretrage, u skladu sa pravilima EU o velikim tehnološkim kompanijama (DMA). Ova istraga dolazi u vreme kada su mnogi mediji suočeni s izazovima monetizacije i održavanjem prihoda, posebno u digitalnom okruženju.
Istraga će se fokusirati na praksu Gugla da smanjuje rangiranje ili vidljivost određenih sajtova medija i izdavača kada oni sadrže sponzorisani ili komercijalni sadržaj. Ovo ponašanje može imati značajan uticaj na vidljivost i pristup korisnika informacijama koje nude različiti mediji, što je posebno zabrinjavajuće u trenutku kada se medijska industrija bori sa padom prihoda i sve većim izazovima u vezi s konkurencijom.
Gugl je branio svoje postupke, tvrdeći da su oni deo politike zaštite reputacije sajtova i da je neophodno sprečiti treće strane da zloupotrebljavaju rangiranje pretrage. Ova izjava ima za cilj da osigura korisnicima kvalitetne informacije i da smanji mogućnost manipulacije sadržajem. Ipak, Evropska komisija smatra da je potrebno dodatno istražiti da li ova politika zapravo ograničava izdavače u njihovim poslovanjima sa trećim stranama i u monetizaciji njihovog sadržaja.
Evropska komesarka za konkurenciju, Tereza Ribera, naglasila je važnost situacije, ističući da je od suštinskog značaja da izdavači vesti ne gube prihode u trenutku koji je označila kao „izazovan za celu industriju“. Ova izjava naglašava brigu Evropske komisije o stanju medijske industrije i potrebi da se zaštite interesi izdavača koji se suočavaju sa sve većim pritiscima na tržištu.
Ukoliko Komisija utvrdi da je Gugl prekršio pravila DMA, kompanija bi mogla biti kažnjena sa do 10 odsto svog globalnog prihoda. Takođe, mogu se uvesti dodatne sankcije za eventualna ponovljena kršenja, što bi moglo dodatno otežati poslovanje ovog tehnološkog giganta u Evropi. Ove mere imaju za cilj da osiguraju poštovanje pravila konkurencije i da zaštite interese potrošača i medijskih izdavača.
U poslednjih nekoliko godina, Gugl se suočavao s različitim istragama i kaznama zbog sličnih praksi u različitim zemljama. Ova nova istraga predstavlja nastavak trenda usmeravanja pažnje na moćne tehnološke kompanije i njihov uticaj na tržište i društvo u celini. Mnogi smatraju da je važno da se osigura ravnoteža između inovacija koje ovi tehnološki lideri donose i zaštite interesa malih i srednjih preduzeća, kao i tradicionalnih medija.
Reakcije na ovu vest su različite. Dok neki pozdravljaju korake Komisije kao neophodnu regulaciju koja će pomoći u očuvanju medijske raznolikosti i slobode, drugi smatraju da bi prekomerna regulacija mogla obeshrabriti inovacije i razvoj novih tehnologija. U svakom slučaju, ova istraga će sigurno biti praćena s velikom pažnjom i od strane medija i tehnoloških kompanija.
Osim toga, ova situacija postavlja ključna pitanja o budućnosti digitalnog oglašavanja i načinu na koji će se regulisati tržište informacija u eri interneta. Sa sve većim porastom digitalnih platformi, izazovi s kojima se suočavaju tradicionalni mediji postaju sve složeniji, a potreba za zaštitom njihovih interesa nikada nije bila očiglednija.
Dok se istraga nastavlja, očekuje se da će se u narednim mesecima pojaviti više informacija o tome kako će Gugl reagovati na optužbe i kakve će posledice imati na njegov poslovni model u Evropi. S obzirom na važnost koju Gugl ima u digitalnom prostoru, ova situacija će imati dalekosežne posledice za ceo sektor.
