Evropska komisija je u svom najnovijem izveštaju o napretku Turske izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog stanja vladavine prava i osnovnih ljudskih prava u zemlji. Ovaj izveštaj dolazi usred napetih odnosa Turske i Evropske unije, a Ankara je brzo reagovala, označivši evropske zaključke kao neutemeljene i pristrasne. Iako Turska i EU imaju značajne ekonomske odnose i zajedničke interese u istočnom Mediteranu, pristupni pregovori Turske ostaju u zastoju.
U izveštaju se naglašava „zabrinjavajuće nazadovanje“ u oblasti vladavine prava, s posebnim osvrtom na suzbijanje političkih protivnika i novinara, kao i na optužbe protiv izabranih zvaničnika i opozicionih ličnosti. Evropska unija kritikuje pogoršanje demokratije i udaljavanje od osnovnih vrednosti Unije, koje su bitne za odnose sa Turskom. Istaknuta su hapšenja gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, i drugih zvaničnika iz opozicije, kao i odluka o poništavanju Imamogluove diplome, što ga onemogućava da se kandiduje za predsednika Turske.
U pogledu odnosa između Grčke i Turske, izveštaj prepoznaje poboljšanje komunikacije i dijaloga između dve zemlje nakon Atinske deklaracije iz decembra 2023. godine. Ipak, naglašava se da spor oko epikontinentalnog pojasa i morskih zona ostaje značajna prepreka bilateralnim odnosima. Turska i dalje osporava suverena prava Grčke, izdajući NAVTEX-e i izražavajući primedbe na grčke projekte, dok se beleži povećan broj incidenata kršenja grčkog vazdušnog prostora i teritorijalnih voda.
Izveštaj takođe ukazuje na zabrinutosti zbog uključivanja doktrine „Plave otadžbine“ u turske udžbenike, što dodatno komplikuje odnose. Potencijalno proširenje grčkih teritorijalnih voda na 12 nautičkih milja u Egejskom moru i dalje utiče na bilateralne odnose, s obzirom na to da deklaracija iz 1995. godine predviđa da će svaka jednostrana akcija Atine biti shvaćena kao povod za rat.
Turska je, s druge strane, nastavila da ometa istraživačke aktivnosti za podmorski kabl „Great Sea Interconnector“, što je označeno kao „projekat od zajedničkog evropskog interesa“. Takođe, Komisija ističe da nije preduzeta nijedna mera za ponovno otvaranje Grčke pravoslavne teološke škole Halki, zatvorene od 1971. godine, i naglašava da su zabrinutosti UNESCO-a oko pretvaranja muzeja Aja Sofija i Hora u džamije ostale nerešene.
Izveštaj se takođe bavi kiparskim pitanjem, naglašavajući potrebu za aktivnim doprinosom Turske pravednom rešenju, dok osuđuje njeno odbijanje da prizna Republiku Kipar. Turska se i dalje zalaže za rešenje koje podrazumeva dve države, uprkos protivljenju EU i UN. Komisija poziva Tursku da ispuni svoje obaveze prema relevantnim rezolucijama UN-a i da povuče sve akcije vezane za Varosu koje su u suprotnosti s tim rezolucijama.
Iako tokom referentnog perioda nije bilo neovlašćenih bušotinskih aktivnosti Turske u Istočnom Mediteranu, turske vojne vežbe u morskim zonama Kipra su se nastavile, kao i letovi turskih dronova u vazdušnom prostoru Kipra. Turska nastavlja da sledi nezavisnu spoljnu politiku, često u suprotnosti s politikama EU, posebno u vezi s Rusijom i Bliskim Istokom.
Reakcija Ankare na izveštaj je bila brza i oštra. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je EU da iznosi „neutemeljene i pristrasne tvrdnje“, naglašavajući da izveštaj zanemaruje „opravdane zabrinutosti Turske“. Turska ističe svoj konstruktivni stav u Istočnom Mediteranu, naglašavajući potrebu za hitnim ukidanjem odluka Saveta za spoljne poslove EU iz 2019. godine, koje su bile nepovoljne po Tursku.
Ovaj izveštaj jasno pokazuje složene odnose između Turske i EU, gde se prepliću pitanja ljudskih prava, političkih sloboda i regionalne stabilnosti, dok su odnosi sa Grčkom i Kiprom dodatno opterećeni istorijskim i teritorijalnim sporovima.
