Mnogi Evropljani veruju da većina migranata u njihovim zemljama boravi ilegalno, iako zvanični podaci pokazuju značajno manji broj, pokazala je anketa YouGov-a sprovedena u Velikoj Britaniji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji i Poljskoj. Ova percepcija može imati značajan uticaj na javno mnjenje i političke odluke u vezi sa migracijama u Evropi.
Anketa je pokazala da većina ispitanika podržava značajno smanjenje broja migranata, uključujući deportacije onih koji ne poštuju pravila. Velika većina se protivi bilo kakvom povećanju imigracije, što može ukazivati na rastući strah od migracija i njihovog uticaja na društvo i ekonomiju.
Otprilike polovina ispitanika podržava potpunu zabranu dolaska novih migranata, uz istovremeni odlazak velikog broja nedavno pristiglih. Ova podrška zabrani može biti rezultat ekonomske nesigurnosti i straha od gubitka posla, kao i percepcije da migranti predstavljaju teret za socijalne usluge.
Među onima koji podržavaju deportacije, najviše su označeni migranti koji krše pravila, tražioci socijalne pomoći, neregularni tražioci azila i oni bez radne vize koji se zapošljavaju u nestručnim poslovima. Ova situacija može dovesti do dodatne stigmatizacije određenih grupa, a to može uticati na njihov život i integraciju u društvo.
Interesantno je da podrška za deportaciju legalnih grupa, poput tražilaca azila koji poštuju procedure, stranih studenata i visoko kvalifikovanih radnika, znatno opada. Ispitanici su pokazali veću sklonost da podrže zadržavanje lekara i drugih stručnjaka, što ukazuje na to da su svesni važnosti ovih grupa za očuvanje zdravstvenog sistema i drugih sektora.
Ispitanici su takođe pokazali razumevanje za ekonomske i druge kompromise kada je reč o smanjenju legalne migracije. Mnogi smatraju da je očuvanje nivoa zdravstvenih usluga i stručnih kadrova važnije od apsolutnog smanjenja broja migranata. Ova percepcija može biti ključna za oblikovanje budućih politika vezanih za migracije u Evropi.
Kao rezultat ovakvog javnog mnjenja, političari u mnogim evropskim zemljama će se verovatno suočiti sa pritiscima da donesu oštrije mere protiv migracija. Ova situacija može dovesti do dodatnih tenzija između političkih stranaka koje se zalažu za različite pristupe ovoj temi. Na primer, desničarske stranke često koriste ovu retoriku kako bi pridobile podršku birača, dok levije stranke teže naglašavanju humanitarnih aspekata i potreba za zaštitom migranata.
U poslednje vreme, mnoge evropske zemlje su se suočile sa porastom broja migranata, što je dodatno pojačalo javne debate o ovoj temi. Pitanje migracija postalo je jedno od ključnih pitanja u političkoj agendi, a mnogi građani osećaju da bi imigracija mogla da utiče na njihove živote. Zbog toga su strahovi i predrasude o migrantima sve prisutniji, a njihove posledice mogu biti dugoročne ako se ne adresiraju na pravi način.
U svetlu ovih rezultata, važno je da se nastavi dijalog o migracijama, kako bi se stvorila uravnotežena politika koja će uzeti u obzir bezbednost, ekonomiju i ljudska prava. Samo kroz otvoren i konstruktivan dijalog moguće je pronaći rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih strana i doprineti stabilnosti društva.
