Pretnja američkog predsednika Donalda Trampa dodatnim carinama kako bi iznudio preuzimanje Grenlanda ukazuje na dugotrajan problem: Evropa zaostaje u globalnoj trci za retkim zemnim elementima i kritičnim mineralima. Da li je tu trku već izgubila? U utorak ujutru, Tramp je podelio digitalno obrađenu fotografiju na kojoj postavlja američku zastavu na Grenland, pokazujući da i dalje ima interesovanje za kupovinu ovog ostrva koje raspolaže velikim rezervama vrednih sirovina.
Ovo otvara šire pitanje: Evropa je u velikoj meri zavisna od spoljašnjih dobavljača ovih resursa, dok SAD, Kina i Rusija koriste takve sirovine kako bi ojačale svoje pozicije. Evropska zavisnost od uvoza postaje ozbiljan problem. Kina dominira većim delom globalnog lanca snabdevanja retkim zemnim elementima, kontrolišući oko 60–70 odsto rudarenja i do 90 odsto kapaciteta prerade. Nasuprot tome, Evropa je ostala gotovo na istom mestu.
Prema najnovijim podacima Evropske komisije, EU trenutno uvozi 95 odsto retkih zemnih elemenata, koji su ključni za električna vozila, svakodnevnu tehnologiju i odbrambene sisteme. Stope reciklaže su ispod jedan odsto, a malo je verovatno da će Unija ispuniti ciljeve do 2030. godine bez značajnog ubrzanja. To znači da tehnologije koje bi trebalo da omoguće zelenu tranziciju zavise od drugih zemalja, čime EU postaje veoma izložena ekonomijama poput Kine i Rusije.
Dok globalni konkurenti jačaju kontrolu nad lancima snabdevanja, Evropa zaostaje u obezbeđivanju pristupa retkim zemnim metalima. Ipak, kreatori politika u EU tvrde da situacija nije nepovratna. Iako polazi sa slabe pozicije, Unija ima za cilj da poveća nezavisnost, ostvari lidersku poziciju i sprovede efikasnu tranziciju ka čistoj energiji.
Retki zemni metali su grupa od 17 metalnih elemenata sa jedinstvenim svojstvima neophodnim za čistu energiju i visokotehnološku proizvodnju. Njihova eksploatacija i prerada su složeni, a ležišta postoje samo na nekoliko lokacija u svetu, među kojima je i Grenland. Ovi metali imaju snažna magnetna i svetlosna svojstva, što ih čini ključnim za razvoj visokoperformansnih tehnologija u sektorima poput energetike, elektronike i odbrane.
Jedan od razloga zašto Evropa zaostaje je to što kontinent nikada nije izgradio integrisani industrijski lanac. Kina je, nasuprot tome, već pre nekoliko decenija počela da tretira retke zemne elemente kao strateški sektor, ulažući u svaki korak lanca vrednosti. Evropa je dozvolila da rani kapaciteti za preradu nestanu i postala je zavisna od jeftinijeg uvoza. Strukturne prepreke unutar Evrope dodatno su produbile ovaj jaz, sa dugotrajnim procedurama izdavanja dozvola i snažnim lokalnim otporom.
S obzirom na sve veće zahteve za retkim zemnim elementima, EU preduzima korake kako bi povećala svoje kapacitete. Uvođenje novih zakona, finansijskih instrumenata i međunarodnih partnerstava postavlja temelje za smanjenje zavisnosti od Kine. Centralni stub ove strategije je Akt o kritičnim sirovinama, koji postavlja jasne ciljeve za 2030. godinu. Ovaj zakon predviđa da najmanje 10 odsto potražnje za strateškim sirovinama treba da se eksploatiše unutar EU, dok će 40 odsto biti prerađeno u Uniji.
EU takođe razvija nove trgovinske mehanizme kako bi obezbedila pristup alternativnim izvorima retkih zemnih elemenata. Ove strategije, zajedno sa fokusom na reciklažu i cirkularnu ekonomiju, imaju potencijal da smanje zavisnost od inostranstva i poboljšaju sigurnost snabdevanja.
U narednim godinama, potražnja za retkim zemnim elementima u Evropi će naglo rasti, ali se očekuje da EU neće postići potpunu samodovoljnost do 2030. godine, ostajući zavisna od uvoza. Projekti poput onih u Švedskoj mogli bi obezbediti deo potreba EU, ali spore dozvole i lokalni otpor znače da veći deo ove proizvodnje neće stići pre tridesetih godina. U tom kontekstu, reciklaža i cirkularna ekonomija biće ključni za budućnost snabdevanja retkim zemnim elementima u Evropi.
