Evropska centralna banka (ECB) je nedavno donela odluku da poveća osnovne kamatne stope za 25 baznih poena, kao odgovor na inflaciju u Evropskoj uniji koja je izazvana energetskim šokom usled sukoba na Bliskom istoku. Ova odluka može da utiče na građane EU, posebno one koji imaju kredite sa promenljivim kamatnim stopama, ali stručnjaci ističu da građani Srbije, koji imaju kredite indeksirane u evrima, ne treba da brinu zbog naglog skoka kamatnih stopa.
Narodna banka Srbije (NBS) je obezbedila mehanizme zaštite koji ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa, čime se ublažavaju efekti eventualnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu. Prema rečima finansijskog stručnjaka Vladimira Vasića, korisnici kredita u Srbiji imaju zakonsku zaštitu koja im omogućava da se zaštite od naglih skokova kamata.
Vasić objašnjava da je Euribor, koji je referentna kamatna stopa za kredite u evrima, već ranije skočio pre odluke ECB da poveća kamatne stope. Ova promena je reakcija tržišta na inflaciju i usporavanje privredne aktivnosti. Povećanje kamatne stope od strane ECB je pokušaj da se obuzda inflacija, a time se čini da novac postaje skuplji, što može da dovede do smanjenja zaduživanja i potrošnje, a samim tim i do usporavanja privrednog rasta.
U poređenju sa građanima EU, koji će se suočiti sa većim ratama na kredite od sledećeg meseca, građani Srbije su bolje zaštićeni. Iako će deo efekata koji se dešavaju u EU uticati i na naše finansijsko tržište, NBS je usvojila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kako bi sprečila nagli prenos kamatnih stopa iz Evrope na Srbiju. Ovaj zakon omogućava ponderisanje kamatnih stopa, što znači da će eventualna povećanja kamatnih stopa u EU uticati na nas, ali ne odmah i ne u toj meri.
Vasić naglašava da će, ukoliko referentna kamatna stopa u EU ostane povišena zbog inflacije izazvane krizom na Bliskom istoku, to imati dugoročne posledice, odnosno može se očekivati skuplji novac u narednih šest do devet meseci. Inflacija je, kako on kaže, poput stenice – teže se rešava kada se jednom ušunja u ekonomiju.
NBS je na sednici održanoj 11. juna zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%, uz nepromenjene kamatne stope na depozite (4,5%) i kreditne olakšice (7%). Ova odluka je doneta na osnovu procene inflacije i rizika iz međunarodnog okruženja koji bi mogli da utiču na cene. Sledeća sednica na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 9. jul 2026. godine.
Kako je navedeno na sajtu NBS, povećanje kamatnih stopa ECB može se odraziti na blago povećanje mesečnih obaveza korisnika kredita sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za euribor. Efekat ovog povećanja zavisiće od toga kako će se promene preneti na euribor, kao i od vremena narednog usklađivanja kamatne stope u konkretnom kreditnom ugovoru.
U zaključku, iako su građani Srbije zaštićeni od naglog skoka kamatnih stopa, oni će i dalje osetiti posledice dešavanja u Evropi. NBS ima mehanizme koji pomažu da se ublaže efekti, ali je važno pratiti kako će se situacija razvijati na međunarodnom finansijskom tržištu i kako će to uticati na domaće ekonomiju i zaduženost građana.
