Evropske zemlje sve više ograničavaju programe „zlatnih viza“ za strane investitore, što je u suprotnosti sa politikom Sjedinjenih Američkih Država koje uvode nove opcije kako bi privukle bogate pojedince da se presele u zemlju. Ova promena u pristupu evropskih zemalja rezultat je nastojanja da se umanje negativni uticaji stranih ulaganja na lokalna tržišta nekretnina, posebno u atraktivnim destinacijama poput Lisabona, kako izveštava Blumberg.
Portugalija je 2023. godine ukinula mogućnost sticanja stalnog boravka kroz kupovinu nekretnina. Iako je ovaj program zatvoren, alternative su i dalje dostupne. Investitori sada moraju da ulože najmanje 500.000 evra u odobrene investicione fondove ili kapitalne projekte koji uključuju više od 60% domaćih sredstava u Portugaliji. Ove investicije mogu obuhvatati razne oblike, uključujući obveznice, akcije i lokalne projekte kao što su poljoprivreda i solarni paneli. Takođe, donacije neprofitnim organizacijama zahtevaju manja ulaganja, od 200.000 do 250.000 evra, u zavisnosti od regije.
U Grčkoj, proces dobijanja stalnog boravka ostaje otvoren, ali pod strožim uslovima. Investitori mogu steći boravišne dozvole kupovinom stambene nekretnine čija vrednost varira od 400.000 do 800.000 evra, ili ulaganjem od 250.000 evra u komercijalne objekte koji će biti preuređeni u stambene prostore. Ove mere predstavljaju pokušaj da se ograniči uticaj stranih kapitala na tržište nekretnina, koje je u Grčkoj takođe pod pritiskom rastućih cena.
Italija, koja nudi vizu za investitore od 2017. godine, zahteva minimalna ulaganja između 250.000 i dva miliona evra, uključujući donacije u javne svrhe. Ova strategija omogućava Italiji da privuče strane investitore, ali sa jasnim uslovima koji su usmereni na povećanje domaće ekonomske koristi.
Španija je prošle godine okončala svoj program zlatnih viza, koji je omogućavao stranim kupcima nekretnina sticanje boravišnih dozvola uz ulaganje od najmanje 500.000 evra. Ovaj program je bio popularan među investitorima iz Kine, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Međutim, postao je politički teret za vladu premijera Pedra Sančeza, koja je nastojala da poveća dostupnost pristupačnih stanova za lokalno stanovništvo, što je dodatno pojačalo pritisak za ukidanje ovakvog programa.
Irska je takođe ukinula svoj program „zlatnih viza“ u februaru 2023. godine, nakon detaljnog preispitivanja njegove efikasnosti. Ovaj program je bio uveden 2012. godine i omogućavao je državljanima zemalja van EU da dobiju boravišne dozvole uz lično bogatstvo od najmanje dva miliona evra. Odluka o ukidanju programa ukazuje na promenu u pristupu prema stranim investitorima, s fokusom na ekonomske koristi koje ne bi negativno uticale na domaće tržište.
Analitičari smatraju da su ova ograničenja u evropskim zemljama znak sve većeg opreza prema stranim ulaganjima. Dok Sjedinjene Američke Države nastavljaju da nude razne opcije kako bi privukle bogate pojedince, evropske zemlje se okreću modelima koji osiguravaju da strana ulaganja ne ugrožavaju lokalno stanovništvo ili ekonomiju. Ova promena strategije može biti odgovor na rastuće nezadovoljstvo građana zbog sve većih cena nekretnina, što je postalo posebno akutno tokom poslednjih godina.
U svetlu ovih promena, očekuje se da će evropske zemlje nastaviti da prilagođavaju svoje programe kako bi se postigla ravnoteža između privlačenja stranih investicija i zaštite interesa domaćeg stanovništva. Uloga stranih investitora u evropskim ekonomijama će se verovatno redefinisati, uz naglasak na održivosti i lokalnim benefitima.
