Na konferenciji Giga Europe 2024, održanoj u Stockholmu od 12. do 13. marta, predstavnici Europske komisije (EK), vlada zemalja članica, industrije i financijskog sektora jasno su istaknuli da EU mora otvaranjem rudnika litijuma na svojoj teritoriji da privuče što više megafabrika litijum-jonskih baterija da bi uhvatila korak s Kinom i SAD. Također je naglašeno da Srbija ima svoju šansu.
Potpredsjednik EK za energetsku uniju Maroš Šefčovič iznio je očekivanja da će europske gigafabrike do 2030. isporučivati 90 posto baterija potrebnih priredi EU. Međutim, trenutno EU obezbeđuje samo jedan posto svojih potreba za ključnim sirovinama, kao što su litijum, kobalt i nikl.
Viši geolog u Nemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA) Mihael Šmit izneo je procene da će potražnja za litijumom u evropskim aplikacijama baterija porasti za preko 300 posto do 2030.
Bluit je naglasio da svaka aktivnost, bilo da se gradi bolnica, put ili rudnik, ima uticaj na životnu sredinu. Takođe, ključno je da lokalna zajednica ima koristi od rudnika kroz visokoplaćene poslove, programe prekvalifikacije, razvijanje lokalnih malih i srednjih preduzeća i integraciju s povezanim industrijama.
EU mora da eksploatiše sopstvena nalazišta litijuma ili će morati da kupuje na globalnom tržištu, što će industriju Unije učiniti manje konkurentnom. Kandidati su, između ostalih, Nemačka, Češka, Francuska i Austrija. U ovom trenutku u EU postoji 19 projekata rudnika litijuma u razvoju, od kojih bi neki trebalo da budu otvoreni već ove decenije.
Direktor Projekta „Jadar“ Čed Bluit istakao je da je rudarstvo u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine i društvene odgovornosti jedini način da kompanije poput „Rio Tinto“ i zemlje kao što je Srbija učestvuju u širem lancu vrednosti.
Potrebno je razviti bezbedan i održiv lanac snabdevanja, počev od rudarenja, pa preko prerade do konačnog proizvoda. Projekat „Jadar“ predstavlja ceo ekosistem, koji omogućava visoko plaćene poslove, transformaciju privrede i dekarbonizaciju energetske mreže.
On je istakao da je ključna izgradnja poverenja i da rudarske kompanije treba da omoguće lokalnim zajednicama da imaju direktni uvid u podatke o emisijama zagađujućih materija i da ih uporede s onim koje kompanija objavljuje na svom sajtu.
Projekat „Jadar“ jedno je od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi, s rezervama dovoljnim za baterije za milion električnih vozila (EV) godišnje. „Jadar“ bi bio jedna od najvećih investicija u Srbiji u poslednjim decenijama, s procenjenom investicijom od najmanje 2,55 milijardi evra. U fazi izgradnje bilo bi otvoreno 3.500 mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi.
Za preradu minerala jadarit razvijen je tehnološki proces u Razvojno-tehničkom centru „Bundora“ u Melburnu. To je dovelo do značajnih unapređenja tehnologije proizvodnje, kao i bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine. Rešenja po mnogo čemu premašuju propise Srbije i EU.
Za preradu jadarita ne bi se koristili resursi pitke vode, a primenjivali bi se najsavremeniji sistemi prečišćavanja vazduha i upravljanja otpadom.
