Američki predsednik Donald Tramp ponovo je otvorio pitanje povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz NATO-a, i to u znatno ozbiljnijem tonu nego ranije. Tokom intervjua za Telegraf, Tramp je izjavio da ozbiljno razmatra ovu opciju, nazivajući NATO „papirnim tigrom“ i ukazujući na to da savez više ne funkcioniše na odgovarajući način. On je istakao da je NATO danas neprepoznatljiv i da nikada nije bio uveren u njegovu efikasnost. Ove izjave dolaze u trenutku kada SAD pokušavaju da pronađu izlaz iz konflikta sa Iranom, dok raste pritisak na saveznike zbog njihove uloge u obezbeđivanju ključnih pomorskih ruta, posebno Ormuskog moreuza.
Reakcije na Trampove izjave stigle su iz različitih članica NATO-a. Nemačka vlada je saopštila da nije iznenađena Trampovim izjavama, ističući da one nisu novost. Portparol nemačke vlade je rekao da se takve izjave ponavljaju i da je teško proceniti njihove posledice. On je naglasio da je Nemačka, kao članica NATO-a, i dalje posvećena savezu, uprkos Trampovim kritikama.
Francuska vlada je takođe reagovala, ukazujući da NATO ima jasnu svrhu koja se odnosi na bezbednost evroatlantskog regiona. Državna sekretarka za odbranu, Alis Rufo, naglasila je da NATO nije dizajniran da sprovodi operacije u Ormuskog moreuzu, jer bi to predstavljalo kršenje međunarodnog prava.
Osnovan 1949. godine, NATO je kolektivni odbrambeni savez koji trenutno ima 32 članice. Njegov ključni princip, sadržan u članu 5, navodi da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Sjedinjene Američke Države su od početka bile ključna snaga unutar alijanse, i bez njih, NATO bi izgubio značajan deo svog autoriteta i kredibiliteta. Stručnjaci upozoravaju da čak i samo dovođenje u pitanje američke posvećenosti alijansi može imati ozbiljne posledice po poverenje, koheziju i kredibilitet kolektivne odbrane.
Iako Tramp razmatra mogućnost povlačenja, to nije jednostavan proces. Prema zakonu o nacionalnoj odbrani iz 2024. godine, predsednik ne može jednostrano da povuče SAD iz NATO-a bez dvotrećinske većine u Senatu ili odobrenja Kongresa. Pravni stručnjaci ukazuju na to da bi Tramp mogao pokušati da zaobiđe ova ograničenja pozivajući se na svoja spoljnopolitička ovlašćenja, ali bi to verovatno dovelo do institucionalnog sukoba između Bele kuće i Kongresa.
Iz istorijske perspektive, postoji presedan iz 1978. godine kada je predsednik Džimi Karter povukao SAD iz odbrambenog sporazuma s Tajvanom, ali tada nije postojala pravna prepreka poput one koja bi mogla da se pojavi sada.
Neki analitičari veruju da Tramp koristi pretnju povlačenjem kao pregovarački adut, posebno u kontekstu dugogodišnjih pritužbi da evropske zemlje ne troše dovoljno na odbranu. Međutim, trenutna situacija je drugačija, s obzirom na rat sa Iranom, destabilizaciju ključnih energetskih ruta i otvorena neslaganja unutar zapadne alijanse.
Trampove izjave se više ne doživljavaju samo kao politički pritisak, već kao realna mogućnost koja bi mogla značajno promeniti globalnu bezbednosnu arhitekturu. Stoga se postavlja pitanje ne samo da li će Tramp to učiniti, već i kakve bi posledice njegovo povlačenje imalo za Evropu, NATO i celokupni međunarodni poredak.
U svetlu ovih dešavanja, postaje jasno da se situacija na globalnoj sceni menja, a Trampove pretnje povlačenjem iz NATO-a otvaraju nova pitanja o budućnosti međunarodnog sistema bezbednosti. U tom kontekstu, moguće je da će se članice NATO-a morati suočiti sa novim izazovima i prilagoditi svoje strategije u skladu sa promenama koje dolaze iz Vašingtona.
