Svečanosti povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata održane su danas širom Evrope, s posebnim naglaskom na sećanje na žrtve i značaj ovog važnog datuma. Novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc prisustvovao je ceremoniji polaganja venaca u Berlinu, gde je održana komemoracija i u Bundestagu. Prema izveštaju Dojče vele (DW), nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je u svom govoru naglasio teške posledice rata i odgovornost Nemačke da se suoči sa svojom prošlošću.
Štajnmajer je ukazao na velike žrtve koje su podnele Sjedinjene Američke Države, Ukrajina, Belorusija i Rusija u borbi protiv fašizma, ističući da Nemačka ima posebnu odgovornost da se suoči s lekcijama iz istorije. „Zato se protivimo lažima koje Rusija danas iznosi i suprotstavićemo im se kada se ponove sutra. Ruski agresivni rat u Ukrajini nema nikakve veze sa borbom protiv nacističke tiranije“, rekao je Štajnmajer, dodajući da bi napuštanje Ukrajine značilo zaborav na lekcije iz 8. maja.
Novoizabrani ministar spoljnih poslova Johan Vadeful takođe je govorio o istorijskoj odgovornosti Nemačke, naglašavajući da nijedan dan nije oblikovao istoriju kao 8. maj 1945. godine i da je to označilo početak „neviđene faze mira“ u Evropi. „Naša sloboda je rezultat ogromnih žrtava savezničkih snaga i moramo je čuvati“, poručio je Vadeful.
U Parizu i Londonu takođe su održani komemorativni skupovi. U Londonu, britanski poslanici formirali su povorku do Vestminsterske opatije kako bi obeležili 80. godišnjicu Dana pobede u Evropi. Britanski premijer Kir Starmer predložio je obustavu sednice Donjeg doma parlamenta kako bi poslanici mogli prisustvovati povorci. Kralj Čarls Treći i princ Vilijam prisustvovali su ceremoniji, a kralj je odao poštovanje poginulim vojnicima.
Tokom službe, mladi Aleksandar Čerčil, prapraunuk Winstona Čerčila, upalio je sveću mira za Dan pobede u Evropi, a Starmer je pročitao biblijski stih. U znak sećanja, grupa od 78 veterana prisustvovala je dvominutnoj tišini koju je predvodio kralj Čarls, dok su širom Velike Britanije i Evrope ljudi stajali u znak sećanja.
Francuski predsednik Emanuel Makron prisustvovao je ceremoniji polaganja venaca na Grobu nepoznatog junaka u Parizu, upozorivši na pretnje „aveti rata“ i „totalitarnog ponašanja“. Makron je istakao da nikada nećemo završiti borbu za pobedu i odbranu mira, naglašavajući značaj ujedinjenja u Evropi.
Izraelski predsednik Isak Hercog pridružio se globalnim obeležavanjima, podsećajući na žrtve jevrejskih vojnika i apelovao na svet da nikada ne ćuti pred mržnjom. On je naglasio da svet mora stajati u odbrani slobode i ljudskog dostojanstva.
Belgija i Holandija kombinovale su svoja obeležavanja sa Danom primirja, dok Italija obeležava Dan oslobođenja 25. aprila. Mnoge zemlje Istočne Evrope, poput Belorusije i Bosne i Hercegovine, nastavljaju da obeležavaju 9. maj kao Dan pobede, dok su Poljska, Češka, Estonija, Letonija i Litvanija prešle na 8. maj nakon povratka nezavisnosti.
U tim svečanostima, Evropa se ponovo okuplja kako bi se prisetila žrtava koje su podnete u borbi protiv fašizma, istovremeno naglašavajući važnost čuvanja mira i demokratije u današnjem svetu. Na ovaj način, sećanje na 8. maj ostaje snažan simbol otpora protiv tiranije i želje za slobodom.
