Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski pokušaj da spreči nestašice izazvane ratom u Iranu suočava se sa neočekivanim problemom: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent ima na raspolaganju. Ova trka s vremenom dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže troškove fosilnih goriva u Evropi i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za transport nafte i gasa.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da sukob košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog viših cena energije, dok je američki predsednik Donald Tramp naložio svojim saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno da poremeti globalna energetska tržišta. „U Evropi imamo uvid i obezbeđene zalihe do maja i juna… šta se dešava posle toga teško je predvideti“, rekao je direktor „DHL“ grupe Tobias Majer.
Evropske vlasti nisu potpuno u mraku. Informacije o državnim zalihama nafte i gasa uglavnom su transparentne i ažurne, dok nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmenu podataka. Ipak, izvan toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi moglo doći do nestašica imaju vrlo malo pouzdanih podataka, što stvara „slepu tačku“ koja ih može ostaviti bez mogućnosti da prepoznaju nestašice.
Na visokom sastanku prošlog meseca, ministri Belgije, Holandije i Španije ukazali su na ove nedostatke i pozvali EU da bolje koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je reč o rafinisanim proizvodima. Delegat Grčke je čak predložio uspostavljanje „WhatsApp“ ili „Signal“ kanala između država članica i Evropske komisije. Visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike je rekao da postoji vrlo ograničeno znanje o tržištu i podacima o gasu i nafti.
Kada je reč o rafinisanim gorivima kao što su dizel i kerozin, situacija je posebna. EU se pretežno oslanja na Eurostat i sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Međutim, većina zaliha se nalazi u komercijalnim skladištima, a kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke. Čak su i podaci Međunarodne energetske agencije oskudni zbog istih razloga.
Evropska komisija je priznala ovaj informativni vakuum i predstavila planove za Opservatoriju za gorivo koja bi pratila proizvodnju u EU, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva. „Naravno da ćemo želeti da imamo bolji uvid u stanje goriva širom EU. Radimo na tome, ali je još rano da se kaže kako će to funkcionisati“, izjavila je portparolka Evropske komisije Ana-Kaisa Itkonen.
Gas se najlakše prati, iako ne u potpunosti precizno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu obavezuju zemlje EU da do zime svake godine popune skladišta do 90 odsto kapaciteta. Međutim, evropske zalihe gasa su već bile niske i pre napada na Iran, u proseku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta.
Isporuke, koje se preusmeravaju iz Evrope ka Aziji, dodatno komplikuju situaciju. Tankeri više ne plove iz Evrope, već direktno iz Zapadne Afrike i Sjedinjenih Država. Zalihe sirove nafte mogu se pratiti gotovo u realnom vremenu, ali je praćenje zaliha avionskog goriva značajno teže zbog nedostatka transparentnosti.
Podaci pokazuju da evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Ormuskog moreuza, ali to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovine. „U suštini, manjak petrohemijskih proizvoda sa Bliskog istoka i iz Azije trenutno donosi rast profitnih marži evropskim postrojenjima“, rekao je analitičar za petrohemikalije.
S obzirom na sve ove izazove, tajna koja okružuje evropske zalihe goriva postaje sve očiglednija. Nije lako dobiti ažuran pregled, a snažni geopoliticki faktori dodatno otežavaju situaciju. U svetu gde je informacija ključna, nedostatak podataka može imati ozbiljne posledice po energetsku sigurnost Evrope.
